Први је спевао стихове о комунистима: „Ради, сељо, ја те гледам, да зарадиш ја ти не дам. Ради, сељо, ја ти дизам, то је прави комунизам”. Други је у једној реченици објаснио шта је немогуће, односно које су лажи највеће: „Миш вола очепио, магла дрво извалила, има масна варјача”.
То је само једна од мноштва чуваних и сачуваних забелешки „Политикиног” дописника из чачанског краја која, ево, дочека да буде објављена. И да сведочи о духу и домишљатости нашег човека, као и ове што следе...
                                                         ***

По служби о Лучиндану 2017. у Цркви Св. Успенија у Чачку, свештеник Никола Вукобрат овако је беседио:

„Слушајте само цркву своју и свогa попа. Не попадију, па ни моју. Ако је нека пилотова жена, то не значи да може да тера авион.”
                                                          ***
„Кога воле жене воле га и људи, а помало и бог” - рече ми Шаћир Кујовић из Пријепоља, по казивању његовог сина Сабахудина.
                                                          ***
Др Владимир Димитријевић, професор књижевности у чачанској Гимназији и православни мислилац, с времена на време подсећа на досетке из живота монаха и свештеника. Једна каже да старци пустињаци живљаху окружени номадским племенима, па неки поглавица тих номада дође старини и рече:
- Оче, хоћу да постанем хришћанин.
- Радујем се због тебе, сине. Али, ти имаш две жене. Мораш се одрећи једне.
- Учинићу то одмах, оче, ако ми укажеш бар на једно место у Светом писму где се осуђује двоженство.
- Тамо лепо пише: нико не може служити два господара - одговори старац.
                                                          ***
Чачански прота Бранко Керкезовић одувек је навијач Партизана, и у некој прилици срео је великог немачког фудбалера Лотара Матеуса, док је овај био тренер „црно – белих”, те му рече:
- И твој тата био је тренер партизана, кондициони, па је сад лако теби, Лотаре, да тренираш спреман тим.
                                                            ***
Боем чачански, Миломир Зекавица Зец, ушао једног јутра у 10 сати у кафану „Пролеће” у центру града и предложио другарима да попију нешто. Ови га одбише, са објашњењем да је још рано. „Шта рано” – љутио се Зец – „па они у Циганмали код `Пролетера` већ повраћају”.
                                                            ***
Познати чачански прота (име познато дописнику) волео је мало да шврља, како се то каже, па га једаред упитах да ли вишњи зна шта он ради у слободно време?
- Увек. Јер кад год пођем на састанак ја кажем Боже помози, а кад се враћам кажем Боже опрости.
                                                             ***
Отварајући, пре десетак лета, „Меморијал Надежде Петровић” у Чачку, директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, на крају своје беседе каза: „Што би рекао друг Тито, можемо почети”.

Политика, Г. Оташевић