тезге, а мештани бирају најлепша одела јер време је за - вашар!
Међутим, ако се одлучите доћи у село Роћевиће код Краљева добар стајлинг вам није потребан јер овде сви долазе обучени као некад, у народну ношњу.
Ове године кроз село је продефиловало њих 1.200 што из Србије, Црне Горе, Републике Српске али и Румуније. Живописне и шарене народне ношње и увек другачије коло мењало се на сеоској позорници. Нису овде дошли да се такмиче већ да се окупе и заиграју.

Јована Миладинов из Темишвара

Јована Миладинов дошла је из Темишвара да се дружи са пријатељима јер како каже са њима воли да наступа.
„Код нас се воли и поштује српска традиција а и на свадбама се игра моравац и ужичко коло”, каже Јована за агенцију РИНА.

Анастасија Петровић из Бруса дошла је у народној ношњи које је генерацијама у њеној породици. „Наследила сам је од своје маме, а она од своје и баш због тога много волим да је носим.”
Представило се и културно - уметничко друштво из Сјенице, а Ламија Мујовић каже да су носили ношњу свог народа са Косова.

Из Мрчајеваца дошли су „Стари Помељари”, који су гости на Петровдан у Роћевићима, већ десет година уназад и не памте да је некада оволико људи се скупило.

„Волим овакве манифестације, и зато долазимо у свом друштву сам 30 година и још увек богами заиграм”, каже осамдесетдвогодишњи Спасоје Милекић.

Весела дружина стигла је из Рашке, кажу могу још да запевају пуним грлом због овчијег здравог млека испод планине Копаоник.
„Некад се много играло. Поведем коло и девојка до мене, па тако развијамо а њих десет би да стану поред. Жене ме још воле од Рашке до Жиче”, прича Мимо Крушевац.

Организатор вашара у Роћевићима је поред фирме „Мелос” и ТО Краљево.

Организатор Зоран Јовановић

„Већ 30 година организује се овај фестивал народне музике и сваке године се трудимо да окупимо све више и више извођача у народној ношњи. Ове године било их је преко 1.000 уметника, аметера и професионалаца из свих крајева Србије, Црне Горе, Републике Српске и Румуније па смо тако попримили и интернационални карактер. Мислим да је то реткост у Србији и да то још нико није успео, а главни циљ је да се сачува традиција, а ми то управо чинимо”, каже за агенцију РИНА организатор Зоран Јовановић.

РИНА

Фото и видео материјал можете преузети са агенције РИНА.