Digitalna njiva, projekat za daljinsku kontrolu zasada

Projekat Digitalna njiva, koji je razvio Institut Mihajlo Pupin iz Beograda, autonomni je sistem za daljinsko

upravljanje prirodnim resursima, vodom, zemljištem i energijom u poljoprivredi. Uz pomoć ovog alata, poljoprivrednici putem mobilnih telefona mogu da kontrolišu zalivanje svojih njiva, ali i da prate vremenske prilike na svojim zasadima

 

Ova inovacija poljoprivrednicima olakšava borbu protiv suše i klimatskih promena, napominje Ilija Stevanović, diplomirani mašinski inženjer koji radi u ovom Institutu. ”Mi smo ovde zaokružili sistem obnovljivih izvora energije, on se napaja solarno tako da se cela proizvodnja, navodnjavanje i praćenje parametara za navodnjavanje radi digitalno“, kaže Stevanović.

 

Institut je početkom juna bio izlagač na sajmu Sajmu zelenih ideja, projekata i inovacija u Paviljonu Cvijeta Zuzurić na Kalemegdanu, gde je između ostalog predstavljen i projekat ”Pametna poljoprivreda“.

”Razvili smo uređaj koji proizvodi električnu energiju iz sunca, ta električna energija se skladišti u bateriji i onda se po potrebi iz invertora ta energija šalje u pumpe za navodnjavanje“, objašnjava Stevanović.

Kako dodaje, navodnjavanje se obavlja tako što se programira računar koji prati parametre i po potrebi ga uključuje i isključuje. ”Korisnik, odnosno poljoprivrednik kod koga je instaliran sistem, sve to kontroliše pomoću mobilnog telefona. On nam je rekao da je nakon deset godina koliko se bavi poljoprivredom, mogao da ode u Grčku na more i da odatle sa plaže kontroliše sistem nakon što smo ga instalirali“, dodaje Stevanović.

Objašnjava da prilikom navodnjavanja, nema potrošnje goriva. ”Uopšte ne koristi naftu, odnosno gorivo za proizvodnju. Ima i bekap sistem generator, u slučaju da otkaže ovaj naš sistem, ali ga do sada nije uključivao“, dodaje Stevanović.

Kako se navodi, u tehnološkom smislu, digitalna njiva predstavlja distribuiranu senzorsko-računarsku mrežu koja koristi bežične komunikacije, kako bi prikupila informacije iz okoline i zemljišta. Senzori između ostalog mere temperaturu na površini i u dubini zemljišta, kao i pH vrednost tla, odnosno prate kiselost zemljišta. Pored senzora na poljoprivrednom gazdinstvu se postavlja i meteorološka stanica koja prati mikro-klimatske parametre okoline.

 

 

GZS / Nova ekonomija