Уговоре за реконструкцију система даљинског грејања потписали су са Министарством енергетике и немачком КФW банком.

Топлане у Прибоју и Малом Зворнику, преласком на грејање на биомасу, решиће вишегодишње проблеме. Очекују да се више станова прикључи на даљински систем, а уштеду су већ израчунали.

„Само на енергентима, имаћемо годишњу уштеду од 500.000 евра. На трећем месту то је свакако квалитет грејања, што је најзначајније за саме грађање Прибоја", каже Лазар Рвовић, председник општине Прибој.

Председник општине Прибој Лазар Рвовић, фото: ГЗС

Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић каже да ће тај град на овај начин добити да 24 сата буде грејање и биће јефтиније.

У пројекту су и Пријепоље, Нова Варош, Нови Пазар и Мајданпек, који ће уговоре потписати у децембру.

„Ови градови су и међу најзагађенијим градовима у Србији, они су користили мазут и угаљ за грејање и као такви емитовали су огромно загађење. Када завршимо те пројекте топлане, у тим градовима неће више емитовати никакве штетне утицаје. С друге стране, биомаса је наш енергент, тиме смањујемо зависност од увоза", каже Александар Антић, министар рударства и енергетике.

Вредност посла је 26,75 милиона евра – 16,5 посто донирају немачка и швајцарска влада, а остало је кредит КФW банке са каматом 1,1 посто уз грејс период две године.

„Сектор енергетике је веома важан сегмент немачко-српске развојне сарадње. Помажемо Србији да што брже пређе са фосилних на обновљиве изворе енергије и оствари циљ од 27 посто њеног удела", каже амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.

„Швајцарска већ дуже време сарађује са Србијом и сада и са овим општинама видимо и конкретне резултате", каже Приска Депнеринг из швајцарске канцеларије за сарадњу.

Прелазак на биомасу већ је донео више посла локалним прерађивачима дрвета. Пројекат ће бити настављен, јер још 19 топлана тражи подршку за грејање на биомасу.

ГЗС/РТС