Životne staze znamenitih Zlatiboraca 


Danas vanredno zasedanje Skupštine Srbije              Tokom Drinske regate policija najčešće sankcionisala vozače pod dejstvom alkohola              Zlatar fest od 25. do 28. jula, organizatori najavili program za pamćenje              Poskupljuje pretplata za RTS sa 299 na 349 dinara              Svečano otvoren 8. Etno fest u Čačku              Velika humanitarna žurka na gradskim bazenima u Čačku, počinje u 22.30 časova.              Vujović potisala ugovore sa 14 gradova i opština za ulaganja u zaštićena područja              RHMZ: Noćas i sutra kratkotrajne vremenske nepogode             

 
Životne staze znamenitih Zlatiboraca
Trenutno na sajtu: 240       |       Podeli:
03.07.2023 | 0 коментар(а)



Čajetina - Milisav R. Đenić u knjigu „sabrao“ biografije 448 zemljaka koji su ostavili traga u dva minula veka. Kraj iznedrio osam akademika,



53 doktora nauka, 50 univerzitetskih profesora, desetine inženjera... Deca nših siromašnih seljanki postajali su čuveni stručnjaci. Mnogi od njih su se rasuli po svetu – u Austriju, Nemačku, Francusku, Sad, Portugaliju...

Kao krunu decenijskih istraživanja i pisanja o erskom humoru, razvoju turizma, a posebno o ratnicima i patnji naroda s početka 20. veka, Milisav R. Đenić (90), profesor istorije iz Čajetine, objavio je 20. knjigu o zavičaju – „Biografski leksikon Zlatibora“.

Autor je među korice knjige sabrao biografije 448 ličnosti u dva poslednja veka sa područja bivšeg Zlatiborskog sreza, ali i onih koji su ovde boravili i ostavili vidan trag ili su stekli znanje i karijere i zauzimaju važna mesta u naučnim i obrazovnim ustanovama, kao i u životu kod nas i u svetu. Srez formiran 1896. godine kao administrativna jedinica, od 16 opština, od Mokre Gore i Kremana do Ljubiša i Uvca, sa sedištem u Čajetini, održao se pola veka.

– Ova knjiga ne odužuje dug samo prema velikim ljudima, već i menja ukorenjeno mišljenje da su ovdašnji težaci jedino bili sposobni da na braniku otadžbine prolivaju krv i polože živote za slobodu svoga naroda. U zlatiborskim sirotinjskim kolibama, kraj ognjišta i uz gusle, odrastali su narodni poslanici, senatori, đenerali, deca naših siromašnih seljanki postajla su čuveni inženjeri doktori, profesori univerziteta i akademici.

Kiridžija Todor Gajević iz Dobroselice

Stičući zasluge i odličja na grudobranu otadžbine, ratnici su prvi poneli slavu Zlatiboraca. Uz portrete 53 nosioca Karađorđeve zvezde, među kojima je i đeneral Krsta Smiljanić, komandant Drinske divizije sa Kajmakčalana, te osam dobitnika ordena Takovskog krsta i jednog narodnog heroja, Đenić beleži podvige junaštva i žrtvovanja.

– Među zaslužnim Zlatiborcima su ljudi gotovo svih zanimanja, od ratara, kiridžija, zanatlija, trgovca, političara, učitelja, sveštenika, arhitekti, umetnika, književnika do sportista. Bivši Zlatiborski srez je do današnjih dana iznedrio osam akademika, 53 doktora nauka, 50 univerzitetskih profesora... Mnogi od njih su se rasuli se po belom svetu, od Austrije, Nemačke, Francuske i Portugala do Amerike, stičući ugled u bogatim zemljama - kaže Đenić.

Svaka karijera je priča i sudbina. Mnoge je odvela želja za znanjem, drugima se posrećilo što su ih u svet, daleko od zavičaja oterale ekonomske i političke prilike. Autor podseća da je Petar Grbović, rođen 1971. godine u Čajetini, doktor nauka i univerzitetski profesor, tipičan primer kako se upornošću i radom otima iz siromaštva i doseže ugled u nauci.

Akademci Dragomir Vitorović i Miladin Pećinar

– Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu na Katedri za energetske pretvarače i pogone, pa odlazi na Novi Zeland, u Francuskoj uporedo sa radom nastavlja studije, seli se u Nemačku, a zatim u Inzbruku, u saradnji sa jednim gigantom i Univerzitzetom otvara laboratoriju za energetsku elektroniku. Od 2020. godine nalazi se na Stenford listi najboljih istraživača u svetu - zapisao je Đenić.

Stranice Leksikona, u izdanju Biblioteke „Ljubiša R, Đenić“ u Čajetini, svedoče i o više generacija inženjera od Aćima Stevovića, Milenka Turudića, Miladina Pećinara, Vlada Vračarevića, Vasilija Mićića, do Vlada Stamenića - o pionirima industrijalizacije, neimarima prvih turističkih objekata na planini, te okretnim i preduzimljivim ljudima što su preporodili zlatiborski kraj.

General Krsta Smiljanić - Uzor Petar Grbović

„Brzi voz stigao na kraj sveta “

Jedan od najpoznatijih Zlatiboraca – kiridžija Todor Gajević, stigao je i na kraj sveta, zahvaljujući razglednici na kojoj ga je sredinom tridesetih godina 20. veka ovekovečio užički fotograf Ilija Lazić. Na slici nazvanoj zlatiborsaki „brzi voz“ je vremešni kiridžija što je iz Dobroseleice krenuo za Šumadiju, sa prantama luča na brdskom konjiću.

Radinost, odanost, rodoljublje...

– Leksikon je ne samo hronika uspešnih stvaralaca, nego i hronika jednog vremena. Vrednovani su svi koji su svojim delom postali uzdanica precima i potomstvu i otadžbini na ponos. U Leksikona ušli su na osnovu u narodu opšte prihvaćenih vrlina i moralnih karakteristika kao što su radinost, odanost, rodoljublje, pregalaštvo. U njihovim biografijama zajedničko je to da se bez velikog truda i rada ne mogu postići ni velikia dela, – ističe recenzent knjige dr Ilija Misailović.

GZS/Zlatar info




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


vesti cajetini znameniti zlatiborci

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 165.609.677 посета
Тренутно на сајту: 240 посетилац(a)