Током прве две недеље, пописано је нешто више од 3.800.000 грађана, што чини око 57 одсто од процењеног броја становника наше државе. Помоћница директора Завода за статистику Снежана Лакчевић за Радио Београд 1 каже да постоје разлике у броју пописаних уколико се посматра на нивоу региона.
„У региону Шумадије и Западне Србије пописано је више од 1.100.000 грађана, што чини 60 процената становништва тог региона. Слична ситуација је и у Војводини. Пописано је 58 процената грађана. У региону Јужне и Источне Србије пописано је готово 900.000 становника, што је 62 процента у том региону. У Београду је пописано око 800 000 грађана, што чини око 48 процената оних који живе у главном граду”, рекла је помоћница директора Завода за статистику Снежана Лакчевић за Радио Београд 1.
На основу досадашњих података, стиче се утисак да је проценат пописаног становништва у Београду значајно мањи, а Лакчевићева као главни разлог наводи динамику, стил и темпо живота у престоници.
„Наши пописивачи се труде да поштују дневни и кућни ред и онда заиста није лако доћи до одраслог члана домаћинства. Али мислим да су наши суграђани мало резервисанији, јер често у инфо-центру имамо позиве грађана који желе да провере да ли је лице које се представило заиста пописивач кога је делегирао Завод за статистику да врши пописивање, што је у апсолутно прихватљиво и у реду”, каже Лакчевићева.
Лакчевићева истиче да, уколико пописивач не затекне грађане у стану, поред обавештења, оставља свој јединствени идентификациони број, као и бесплатан број инфо-центра, како би грађани ступили у контакт са инфо-центром и сазнали ко је њихов пописивач.
„Преко тог ИД броја пописивач ступи у контакт са домаћинством и договори се о времену пописивања, како не би безброј пута обилазио адресу на којој два до три пута никога није пронашао”, објашњава Лакчевић.
Подсећа да је попис могуће обавити и телефонским путем уколико је тешко договорити се о виђењу уживо, али наглашава да би то требало користити у врло ретким случајевима. Као пример наводи корону која је још актуелна или је реч о оболелом члану домаћинства.
„Ми морамо да штитимо грађане, али и наше пописиваче. Да додам, пописивач ће узети број грађанина и у случају да нешто треба да се допуни, уколико нешто није пописано током обиласка домаћинства. Постоји могућност да се то уради и телефоном, али ја бих заиста ретко користила ту могућност”, додаје помоћница директора Завода за статистику.
Грађани који дуже време бораве ван државе, биће пописани на основу изјаве члана домаћинства, а уколико су током октобра отишли на неки службени пут или приватно путовање, Лакчевићева износи претпоставку да ће неки рођак или пријатељ обилазити стан, затећи обавештење и о томе обавестити оне који живе на тој адреси.
„Све могућности су у оптицају, јако нам је важно да обухватимо све грађане, да тај обухват буде што бољи”, рекла је Лакчевићева.
Када је реч о реакцијама грађана на пописиваче, наводи да су сви свесни да се по друштвеним мрежама спроводе кампање како у негативном, тако и у позитивном смеру.
„Тек ћемо чути информације када се заврши теренски рад. Пописивачи ће оставити коментаре у својим обрасцима и то ће бити јако добро за анализу”, каже Лакчевић.
Заводу стигло писмо захвалности
Као пример позитивног става грађана према пописивачима, Лакчевић је цитирала речи из писма старије суграђанке које је стигло на адресу Завода за статистику.
„Поштовани осећам потребу да вам се захвалим, одлично организован попис становништва. Ефикасан и веома пријатан контакт са младим људима, било да је у питању пописивач, било да је контакт са људима у кол-центру. И овог пута је потврђена истина, да се младост не може заменити”, цитирала је Лакчевићева.
Помоћница директора Завода за статистику истиче да је, према информацијама које добијају од пописивача са терена, већина грађана предусретљива и расположена за сарадњу. Када је реч о примерима где су грађани резервисани, очекује да ће кроз разговоре и информације које добијају путем медија, постати отворенији за сарадњу.
ГЗС/РТС
