када је висећи мост пукао и путници који су кренули из Зворника на ходочашће у манастир Ђунис, пали у воду. Златокоса Палангетић из Зворника тек у болници је постала свесна да је смрти гледала у очи. Она се налазила на самом почетку моста над Западном Моравом у тренутку пуцања.

„Једна група је већ прешла мост, друга је била на средини. Ја сам само видела да се држачи моста одвајају и да људи падају. Док сам падала помислила сам како је ово мој крај, кренула сам да обиђем манастир и настрадаћу. У том делићу секунде сетила сам се једног познаника који је настрадао млад иако је био добар пливач, јер је на себи имао зимску јакну" прича за РИНУ Златокоса.

Она је у први мах покушавала само да скине јакну, а кад није успела од страха је почела да плива.

„Нисам била далеко од обале, допливала сам и нормално отишла до аутобуса. Међутим, кад сам се пресвукла и села, одједном ме је нешто преплавило, почела сам да плачем и није ми било добро. Колима Хитне помоћи довезли су ме у болницу и морам да се захвалим сестрама и докторима који су брзо реаговали и учинили све да нас спасу", искрена је Златокоса.

Бранку Ракић, такође једну од путница које су се затекле на мосту, само чудо је спасило јер она не зна да плива.

„Чула сам јаке вриске људи који су падали у воду, звали су у помоћ. То ми је само одзвањао у глави, док сам и сама падала у воду. Ја не знам да пливам помислила сам да је готово и да умирем. Али, као да ме је нека сила повукла кренула сам да "пливам" само рукама, ногама нисам могла, угледала сам неки метални стуб у води. Ни сама не знам како дошла сам до њега, касније су ме извукли спасиоци. Бићу им заувек захвална, и њима и дивном особљу у чачанској болници. Немам речи за њихову љубазност и стручност", каже за РИНУ Бранка којој је вода однела сва документа.

За сада је званично потврђено да су у овој незапамћеној трагедији две жене средњих година изгубиле живот, а за трећом особом се и даље трага.

ГЗС/РИНА