који је финансирала Европска Унија. Ариљци су успели да је задрже, али и унапреде. Циљ одржавања смотре је промовисање производње “црвеног злата” које је једно од најзначајних извозних производа наше земље и презентовање потенцијала ове општине.

Председник локалног парламента, Мирослав Миливојевић каже за Глас западне Србије да су малина и текстил заштитни знак Ариља, општине која се налази на Рзаву и Моравици.

Малинар Владе Ненадић из села Миросаљци под малињаком има два хектара, а данас је дошао да купи трактор.

“За бербу тренутно имам око 1,2 хектара. Унук је решио да настави традицију гајења овог воћа па сам одлучио да му купим трактор, јер једним којим имамо не стижемо да обавимо све послове”, рекао је он за ГЗС.

На Ариљској манифестацији представили су се и произвођачи текстила. Овај крај је за време бивше Југославије био трећи по производњи гардеробе од памука. Након пропадања три ариљска текстилна предузећа формиране су бројне породичне фирме. Власница

“Етнотек”, Милка Савић, каже да се производњом текстила бави седам година.

“Определили смо се за шивење народних ношњи и других производа домаће радиности”, казала је она у изјави за ГЗС.

Према њеним речима, робу продаје на бројним манифестацијама, а за производе велико интересовање исказују како домаћи купци тако и они из иностранства.

Иначе, малина се у ариљском крају гаји на око 2 хиљаде хектара, а годишња производња овог воћа је 20 хиљада тона. У укупној производњи текстила у Србији, Ариље учествује са 10%, а овдашњи произвођачи робу пласирају како на домаћем тако и на тржиштима широм Европе.

Глас западне Србије  

Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије