Јеремић: Сви се налазимо под притиском и у неком експрес лонцу који понекад експлодира

Чачак - Чачак је једини град у Србији, из кога потичу тројица лидера политичких странака и покрета - Велимир Илић, Бошко Обрадовић и Вук Јеремић.

Вук Јеремић, редовно долази у завичај, а недавно је у својој Јежевици говорио и за Глас западне Србије.

- Да ли је реално да опозиција на београдским изборима наступи на једној листи?
Сматрам да је то нужност, ми се налазимо у предполитичком стању. У нормалним политичким друштвима имамо поделу на левицу и десницу, на грађанску, националну опцију на многе друге политичке поделе. Али мислим да данас основна линија раздвајања у Србији би морала да буде између оних који желе функционалну, нормалну, правну државу и они који настављају да је урушавају и злоупотребљавају њене ресурсе. То би била једина линија раздвајања, све остало би послало једну поруку грађанима да неке друге ствари су важније од њихове користи, напретка, поправљања стања у овој држави. Неки тактички партијски, партикуларни интереси, лични сујете. Дубоко сам уверен да би грађани јасно казнили такав начин понашања, такво гледање на ствари на претходним изборима који год то били.

- Шта треба још да се догоди да би се опозиција ујединила. И за председничке изборе се причало о једном кандидату, али тада није дошло до уједињења?
Десило се оно што се десило на председничким изборима и мислим да је ту свако морао да научи лекцију, ја први јесам. Прихватам свој део одговорности зашто није било јединственог кандидата опозиције на председничким изборима и сматрам да такву грешку не би смели да поновимо. Ако није било јасно одмах морало би да буде јасно сада. Ситуација се неће сама од себе поправити. Ми нећемо добити као поклон са неба промењене, побољшане изборне услове, за то морамо да се изборимо. Уколико не будемо били јединствени и наступили јединствено, ако ништа онда у вези захтева за те фер и поштене изборе, поновиће нам се оно што смо имали у првом кварталу ове године на председничким изборима. Ако будемо ишли у две или више колона, говорим о опозицији, себе сматрам опозицијом, то ће се свести на то да се такмичимо која ће опозициона колона имати већи број опозиционих одборника у скупштини Београда. То би по мени било врхунски неодговорно.

Вук Јеремић испред породичне куће у Јежевици код Чачка, фото: Глас западне Србије

- Да ли сте до сада разговарали са представницима опозиције, са Сашом Радуловићем, са Сашом Јанковићем?
Разговарао сам са поменутима, али и са другим опозиционим актерима. Не постоји још довољан степен свести да нам је неопходно јединство. Поражавајуће је то што нисмо покушали да седнемо за сто и да се договоримо, ја сам се за то залагао, наставићу за тако нешто да се залажем и у будућности. Треба да видимо да ли постоји барем једна ствар која нас спаја, ја мислим да има барем захтев за нормалне и поштене изборе. Па онда да видимо неку следећу ствар и сматрам да би тако гледајући једну по једну ствар, могли да дођемо до нечега што би могло да направи разлику на изборима. На крају крајева и заједничке листе и зајединчког кандидата за градоначелника Београда.

- Ко је за сада спреман да седне за заједнички сто?
Не бих да говорим у име других не би било коректно, ја се за то снажно залажем и ово није први пут да о томе говорим. Сматрам да Саша Јанковић треба да има важну улогу у процесу довођења за сто и обједињавања, пошто је постигао најбољи резултат на председничким изборима од свих опозиционих кандидата и има ту врсту привилегија и одговорности да вуче "беле фигуре" у том процесу, а ја ћу га подржати у томе када се он за то буде определио. Сматрам да би то било добро да се деси што раније.

- Да ли сте спремни да са свим представницима опозције седнете за заједнички сто, ко би то био пошто су то различите политике опције?
Апсолутно са свим који су истинска опозција и за које нема никаве дилеме и сумње да су посвећени томе да у Србији дође до промена и није тешко одредити, када се гледа како се ко понаша и које ствари ради, ко су ти људи. Један од важних предуслова било каквог заједништва било, јавно обавезивање да неће доћи до промене става када је реч о погледу на власт, односно прелетања у будућности. Видећемо колико ћемо моћи да одмакнемо и око чега ћемо моћи све да се договоримо.

Вук Јеремић, фото: Глас западне Србије

- У Чачку имамо двојицу лидера странака, Велимира Илића и Бошка Обрадовића, да ли су и они у тој опцији преговора о заједничком наступу?
Мислим да сви који желе да се безкомпромисно боре, свако на свој начин, неко регионално неко у ширем контексту, не би требали да буду одстрањени од стила да им се залупе врата пред носом или на било који други начин дезавуишу. Постоје разлике, оне нису мале ни занемарљиве, ја не инсистирам на томе да смо сви исти, и то треба све сагледати и проценити са ким се иде у заједнички фронт. Можда се сви неће сложити да буду део заједничке битке, ја ћу се борити, али наглашавам није нам остало много времена.

- Колико је остало времена по вашој процени за договор?
Што је могуће пре то боље, зато што ми заправо не знама када ће се догодити избори, то је једна од ствари које нам показују у каквој врсти ненормалног друштва живимо. Ми никада не знамо када ће се догодити избори ни републички, ни локални, ни парламентарни. То би требало да буде познато унапред, а не да буде предмет било каквих промена и било чијег хира. Идеално би било да смо то урадили јуче, ако већ нисмо јуче хајде да урадимо данас.

- Како коментаришете позицију председника Србије у односту на Владу. Ко има значајнију улогу?
Мислим да нема нико у Србији ко има било какву дилему по том питању. Ми живимо у све вишем и вишем галопирајућем тоталитарном поретку, који почива на потпуној власти само једног човека, то је једна од најозбиљнијих препрека за развој и напредак, за повратак нормалности цивилизованог дијалога и односа у овом друштву и то је неопходно променити. Мислим да та врста промене не може да чека, она се неће десити преко ноћи и због тога су сви следећи избори који долазе изузетно важни и ако нису националног карактера, конкретно ови београдски.

Вук Јеремић, фото: Глас западне Србије

- Како коментаришете стање у локалним парламентима, има доста потреса. У Чачку смо на последњој седници имали инциденте, ради се на ивици кворума?
Ових дана доста путујем по Србији, тензија је свуда, не само у локалним парламентима она се осећа и на улици, пијаци, на радним местима. Ми живимо у друштву где је живот спојен са тензијом и мислим да то није случајно већ да се напросто пројектује један такав систем вредности и такве околности које држе човека у сталној напетости, у сталном страху и неизвесности од онога што следи. И наравно да на неким тачкама дође до кључања, као што је био случај у Чачку и имали смо ситуацију којој објективно не би требало да има места у једној нормалној средини. Захтеви опозиције су били разумни, они што је у Чачку покушала да уради власт није у складу са законом није у складу са елементарним нормама цивилизованог и демократског понашања. Нажалост није било и оно што је следило, дошло је до физичког обрачуна и сматрам да за тако нешто сви сносе одговорност. Али оно што је довело до такве ситуације је та укупна ситуација у целој земљи у којој се сви налазе под притиском и неком експрес лонцу који понекад експлодира, то би морали да променимо.

- Како коментаришете предавање стенограма интервјуа Ане Брнабић руском амбасадору?
Покушаћу да будем благонаклон, па ћу рећи да је то ствар дипломатског неискуства, јер се то заиста не ради, то је ипак испод сваке границе достојанства и за једног министра да уради, а камоли председника Владе. Постоје други начини, ако има потребе за разјашњавањем на дипломатском нивоу. Русија је за нас веома важан партнер, важна земља. Уколико руска страна тражи информацију и појашњење било ког аспекта наших билатералних односа, нормално је да се такво објашњење пружи, а то свакако не треба да ради премијер предајући стенограм свог интервјуа, то се у нормалним државама које држе до себе не ради.

Глас западне Србије