плутајућег отпада са Потпећког језера,које се зауставило на последњој ланчаници. У питању је нових 10 до 15 хиљада кубика смећа, које је стигло уз горњег тока Лима, а које се са језера уклања механизацијом и даље транспортује до регионалне депоније „Дубоко” код Ужица.

Са сваким озбиљнијим падавинама из горњег тока Лима на Потпећко језеро стигну нове количине плутајућег отпада.

„Електропривреда Србија у сарадњи са Србијаводама и Општином Прибој настављају радове на чишћењу језера, односно одношење смећа са ланчанице. Сутра нам стиже додатна механизација и мислим у наредних 15 до 20 дана, у зависности од временких услова, мислим да ћемо очистити Потпећко језеро”, рекао је Предраг Шапоњић, директор „Лимских хидроелектрана”.

Предраг Шапоњић, директор „Лимских хидроелектрана”

Када се заврши ова акција коју одрађују и плаћају Општина Прибој и институције Србије са првим следећим обилнијим падавинама уз повећан водостај на Потпећком језеру опет ћемо имати исту слику и хиљаде кубика новог смећа. Прблем је евидетно међународног карактера па се мора утицати на релевантне институције у Црној Гори да и они, као што је урађено у току Лима кроз Србију предузму конкретне мере и уклоне дивље депоније са обала заједничке нам реке Лим. Овако, поново исти актери покушавају да неутралишу последице туђег немара.

„Ми сматрамо да највећа количина смећа долази из Црне Горе, и морамо заједнички решавати проблем. Радили смо 2015. године студију плутајућег отпада и установили смо да Лим протиче кроз пет општина у Црној Гори а кроз три у Србији и да на обали реке живи око 180.000 становника. Те пштине прикупе на годишњем нивоу 45.000 тона отпада и ако само мали део заврши у Лиму ми имамо еколошку катастрофу”, истакао је Шапoњић.

Министарство заштите и животне средине поставило је ткз. речне преграде па смеће уместо на брани Хидроелектране Потпећ сада се зауставља на последњој ланчаници и тиме су заштићене од хавариеа сви енергетски објекти у дринском сливу.

ГЗС

Прилог се емитовао у синоћњем Дневнику западне Србије: