Jedinstvena šuma kestenova u prijepoljskom selu Hisardžik 


Prvi dan leta, temperature u zemlji i do 40 stepeni              Održana prva sednica Skupštine opštine Čajetina - usvojen završni račun budžeta za prethodnu godinu              Povećana cena hleba zbog rasta cena sirovina             

 
Jedinstvena šuma kestenova u prijepoljskom selu Hisardžik
Trenutno na sajtu: 216       |       Podeli:
08.05.2024 | 0 коментар(а)



Prijepolje – Selo Hisardžik nadomak Prijepolja, u kom se spajaju kultura i istorija, posebno poznato po
Foto: RINA




najstarijem Kuranu na Balkanu može da se pohvali i jedinstvenom baštom kestena koja postoji vekovima i koja je takođe svojevrsni podsetnik na davno prošla vremena.

Niko ne zna odakle su doneti i kada su posađeni prvi kestenovi, ali je najracionalnije tumačenje da su kesten doneli Turci koji su u dugom vremenskom periodu držali ovaj deo Srbije i posebno štitili tvrđavu iznad džamije u Hisardžiku koja je bila strateški vrlo važna.

„To potvrđuje i činjenica da su Turci, čak, za potrebe jedinice koja je čuvala tvrđavu i nadgledala carski drum koji je povezivao Skoplje i Sarajevo sa Carigradom, na tvrđavi podigli malu džamiju. Od tog vremena, najverovatnije, traje i bašta kestena u jednom delu Hisardžika”, kaže za RINU Kadrija Malagić, meštanin.

Kadrija Malagić, Foto: RINA

Kesten je dugo vremena bio specijalitet Hisardžičana koji su ga ljubomorno čuvali na vrlo ograničenom prostoru od nekoliko desetina hektara gde se i danas nalazi jedinstvena bašta kesetena.

„Ima jedna anegdota koju i dan - danas prepričavaju meštani koja kazuje da je jedan od vlasnika parcele sa kestenima trčao za gavranom koji je nosio plod kestena u kljunu i leteo preko Grdilovaca, Bjelobaba i Koševina prema Ivanju. Tu ga je negde sustigao i kamenjem vratio ka Hisardžiku da kesten ne bi bio presađen na neki drugi lokalitet”, dodaju uz osmeh meštani.

Kesten je zaista dugo vremena bio sinonim isključivo ovog dela opštine Prijepolje. Nije ga bilo čak ni u drugim delovima sela, samo na mestu današnje kesten bašte, odnosno na površini od nekoliko desetina hektara. Poslednjih decenija kesten se širi što zahvaljujući pticama što visprenim Hisardžičanima koji su svojevremeno kestenu dali neformalni status „suvenira”, pa su sadnice mladog kestena osvanule u mnogim baštama i livadama.

„Nema ljubomore, narod voli kesten…pa kad je tako zašto mu ne izaći u susret. Da li će sadnica uspeti i da li će posle pet - šest godina krenuti ’boce’ sa slatkim kestenom unutra, to mi ne znamo”, kaže Kadrija.

Bašta kestena se nalazi nepunih desetak minuta hoda od džamije u Hisardžiku, a odlično se vidi sa staze koja vodi ka vrhu utvrđenja koje dominira selom.

„Bašta kestena ukazuje da je kesten sađen namenski. Vremenom su imanja cepkana, pa sada kesten na tradicionalnoj lokaciji imaju porodice Tandira, Malagića, Veljagića, Nezirovića… Ima sada kestena širom sela, ali se kesten bašta prepoznaje po kosmatim, starim stablima pa i kvalitetu sve ređih plodova”, kaže meštanin Hisardžika.

Međutim, kesten se poslednjih godina naglo suši a slične promene se dešavaju i na mladim zasadima.

„Neko priča da je neka bolest u pitanju, drugi misle da je šumovitost i zarastanje nekadašnje goleti Zlatara i Dundora uticalo na promene temperarture u podnožu, odnosno na lokaciji gde se nalaze stoletna stabla kestena. Bilo kako bilo, kako je kesten počeo da ’skita’, tako mu je ugrožen i opstanak”, dodaje Kadrija.

 

 

RINA / GZS




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


PRIJEPOLJE HISARDZIK KESTEN

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 163.264.767 посета
Тренутно на сајту: 216 посетилац(a)