Ариље крије право благо очуване природе и невероватну Водену пећину

Ариље - Иако није позната као Тара и Увац, река Пањица која протиче кроз села у близини Ариља прави је туристички бисер

који је од стране посетилаца препознат тек ове године, када због епидемије корона вируса, бележи рекордну посећеност, преноси агенција РИНА.

Добоко усечен кањон један је од најлепших у овом крају и представља право благо очуване, нетакнуте природе. Кроз ток Пањице води вас стаза дугачка око 1.000 метара, а све оне који се одлуче да је препешаче на самом крају очекује награда, јер се ту налази јединствена Водена пећина.

 

 

„За сада су спалеолози истражили њен први део, око неких 200 метара. За даља претраживања чекају се обучени рониоци, јер се претпоставља да се у пећини налази језеро. Ово је изузетно атрактиван локалитет, а сама стаза која води до Водене пећине прави је адреналниски доживљај. Преко реке су урађени дрвени мостови, постављене клупе, али смели авантуристи често Пањицу прегазе, ако водостај није нарочито висок. Међутим, свим посетиоцима саветујемо да не крећу у обилазак пећине без пратње планинара или спелеолога“, рекла је за РИНУ, Марија Алексић из Туристичког центра у Ариљу.

По свом геолошком типу Водена пећина је крашког порекла, а за сада се претпоставља да је водена маса која излази из пећине, уствари понорница настала од више извора који пониру негде у зони Кукутнице.

По свом положају и изгледу она је један од најзначајнијих спалеолошких објеката у ариљском крају, а битан је и његов хидрогеолошки потенцијал.

„Пећина је извориште подземне воде велике издашности, а ретке кречњачке морфолошке појаве које се овде могу уочити чине ово место савршеним за „активни туризам“. Непосредно испред пећине налази се и фасцинантан водопад који прави река Пањица, а висине је око осам метара. У летњим месецима количина воде је мања, али на пролеће и у јесен слика која се овде ствара заиста је фантастична“, изјавила је Марија Алексић.

Овај предео обилује и бројним ендемским врстама, па је тако у кањону Пањице Јосиф Панчић приликом својих путовања по Србији, пронашао изутено ретку биљну врсту „campanula secundiflora“, а претпоставља се да их на овом лакалитету нема више од сто примерака.

ГЗС / РИНА