рекордер по броју датих голова у српском фудбалу, Лучанац Милан Бојовић.

Он је у последњем колу постигао два поготка за Младост, а већ је са првим надмашио Андрију Калуђеровића који је досад био првопласирани.
Неприкосновена бројка од 88 голова у српском фудбалу делује нестварно поготово ако се има у виду да је Милан пет-шест година био у иностранству и није имао као други играчи прилику да „тресе (само) суперлигашке мреже”, међутим, види се, то га није спречило да се зацементира као „број 1”.

„Сама чињеница да је кроз нашу лигу продефиловало пуно добрих асова и квалитетних играча и голгетера, а да сам на врху, значи пуно и даје подстрека да наставим да тресем мреже. Често се шалим да као што Новак Ђоковић што више времена проводи на врху као ’светски број 1’, тако и ја подижем лествицу датих голова као ’српски број 1’”, наводи Бојовић и додаје да је стање његове физичке форме и кондиције такво да понекад помисли да има 25, а не 35 година.

„Идем даље, сигурно је само да ћу гурати докле год будем могао”, уверава голгетер Младости.

Његов тим је победио прекјуче, а већ вечерас чека расплет – иде ли у плеј-оф са још седам најбољих екипа или у плеј-аут са осталих седам које се боре за опстанак.

Лучанцима је потребно да се посрећи јер не зависе више од себе и „држе фиге” Металцу да извуче који бод Напретку у Крушевцу.

Надамо се Металцу, искрено ће Бојовић, приметивши да „дављеник (Металац) који се дави, бори се и рукама и ногама да се спасе”.

„Да откину барем неки бод. А и ако не будемо у осам није смак света. Имајући у виду да смо стартовали лоше, са шест пораза заредом, можемо бити задовољни како се то касније развијало. Да није било лошијих резултата данас бисмо се сигурно борили за Европу, али, шта је ту је, фудбал је то”, напомиње саговорник ГЗС.

Поменувши Младост, дотакао се саиграча, голобрадог везњака Ђорђа Гордића, „пола живота” млађег од њега, коме сви предвиђају „светску каријеру” и казао да је тим лепо избалансиран, као спој младости и искуства, у којем нпр. он има 34, а Гордић 17.

„’Горда’ је екстраталентован момак. Очекујем и надам се да ће у будућности играти на светском нивоу, само да настави овако да се развија”, наглашава.

Бојовић је рођени Лучанац, са 14 година прелази у Партизан где се кали у Телеоптику и пролази чувену Партизанову омладинску школу те стога не чуди што је данас велики навијач Партизана.
После домаће лиге, касније, пут га води у иностранство, у Грчку, Израел и Казахстан, да би се напокон вратио у „своју Младост”.
„Младост је мој клуб, доживљавам га као другу кућу. Уосталом, у Лучанима ми живе родитељи и брат, а ја сам са супругом и децом изабрао Београд. Данас са посебним емоцијама играм за Младост, а од великих наравно да навијам за Партизан”, закључује српски „капоканонијере”, истичући да ће се после каријере озбиљније посветити омиљеном хоби-спорту, тенису, као и пецању и скијању.

„И да не заборавим, волим природу и роштиљање, ручак у природи...”, наводи Бојовић.


ГЗС