То су показала мерења која су од јануара 2018. до априла 2020. године на та четири подручја обавили студенти и њихови наставници са Пољопривредног факултета у Лешку и Агрономског из Чачка. Тако је укупна просечна породна маса за 2018. годину била 2,98 килограма, следеће године 3,03 а 2020. достигла 3,32 килограма.

Циљ истраживања био је да се испитају утицаји екстензивног начина гајења расе сјеничка праменка, која је традиционални избор овчара овог краја.

Мерењем је обухваћен велики број јагњади па су, рецимо, за 2020. годину подаци добијени посматрањем 171 овце. Тада је просечна маса јагњади рођених као јединке била 3,53 килограма за мушку и 3,36 за женску. Најмања породна маса јагњади рођених као близанци у тој години јесте 1,7 док је код јединки највећа маса 5 килограма.

„Уочава се да се породна маса јагњади сваке године повећава што се може објаснити великим генетским потенцијалом сјеничке праменке, све бољим условима гајења и исхране. Гајењем ове расе, на традиционални начин и уз екстензивну исхрану могу се постићи задовољавајући производни резултати и на тај начин сачувати аутохтоност, уз план о развијању органског вида производње” - саопштили су истраживачи.

Они нису правили коначну ранг листу о породној маси јагњади по местима, али се једноставним сабирањем годишњих мерења долази до податка да су у три речене године најкрупнију јагњад имали овчари са подручја Рашке (3,13 килограма), само мало изнад Сјенице и Новог Пазара (по 3,10) и Тутина (2,97). Те ситне разлике приписују се условима гајења, селекцији оваца и исхрани.

Сјеничка овца, дакле, даје доста крупну јагњад док, по подацима из литературе, остали сојеви праменке имају у просеку мању породну масу јагњади. Тако су јагњад пиротске праменке имала масу од 2,50 (женска) до 2,61 (мушка). Породна маса јагњади косовске праменке је 3,28 а беле метохијске овце 3,30 килограма.

ГЗС/ „Политика”/ Г. Оташевић