о два аспекта, односно о обиму посла, тј. броја корисника и пријава, а исто тако и о дубини проблематике пријављених случајева, рекла је за Глас западне Србије Бранимирка Радосавчевић, директорка Центра за социјални рад у Чачку.
Радосавчевић је истакла да што се тиче самог обима посла у Центру за социјални рад Града Чачка претходне године повећан је број корисника.
Бранимирка Радосавчевић, директорка Центра за социјални рад града Чачка, фото: ГЗС
„Иако је пописом утврђено смањење броја становника, то се није одразило на кориснике који се нама јављају са различитом проблематиком. Тако да смо на евиденцији Центра за социјални рад током претходне године забележили 8 836 корисника. Оно што је први пут изненађујуће је то да имамо, што се тиче деце, као једне осетљиве категорије корисника повећање њиховог броја у делу који се односи на децу чији се родитељи споре око начина вршења родитељског права, док смо претходних година све време бележили да највише деце имамо у категорији породица којима је потребна материјална подршка”, рекла је Радосавчевић.
Она је нагласила да кад се погледа да се број развода бракова уопште у популацији повећава, повећава се и број корисника категорије деце чији се родитељи споре око вршења родитељског права.
„Ту су и разводи који су раније разведени и где су родитељи претпоставили да могу да се договоре око виђања деце, функционисања, међутим протоком времена су увидели да то не иде баш тако лако и да им треба стручна помоћ и подршка Центра за Социјални рад, како би направили договор који ће функционисати у вези модела виђања који је у најбољем интересу деце. Када родитељи не могу да се договоре имају проблем, свакако се тада мора укључити и нека институција, као што су рецимо судови”, објашњава Радосавчевић.
С обзиром на то да се обим посла се повећао, повећала се и сложеност проблематике којом се бави Центар за социјални рад.
У претходној години повећан број корисника који се јављају Центру за социјални рад са различитом проблематиком, фото: ГЗС
„Суочавамо се са свим оним што подразумева социјална заштита, односно материјална подршка наших корисника. Иако бележимо пад броја корисника у категорији новчане социјалне помоћи, ипак бележимо повећање броја корисника из области проширених права која се финасирају из буџета града, односно у категорији корисника једнократних, ванредних, привремених новчаних помоћи, али исто тако бележимо и повећање броја корисника у категорији оних права која су уско права и социјалне заштите, која више спадају у права подршке породице и подстицање рађања. Ту су рецимо и комуналне субвенције за породице са троје и више деце или пак новчана помоћ незапосленим породиљама. За све то време број запослених у Центру за Социјални рад се практично не повећава, оно што је добро јесте да ми имаммо попуњену систематизацију што се тиче послова и јавних овлашћења, поверених од стране Републик. Када одлучујемо о старатељству, хранитељству, усвојењу, то су случајеви и такви поступци који захтевају време, захтевају сардњу са корисницима, захтевају виђење по неколико пута, захтевају, такође, дубинске разговоре, који подразумевају активно учешће и партиципацију наших корисника. То не значи, ако нас нема довољно да ми не примамо захтеве грађана увек када се појаве, то само значи да постојећи запослени раде више, него што су радили”, рекла је директорка.
Што се тиче насиља у породици, често се поствља питање, да ли жртва верује систему, односно, да ли се одлучи пре да пријави случај насиља или да га не пријави .
„Сузбијање насиља у породици није ствар рада само једне установе, односно, само Центра за Социјални рад. Више установа је окупљено на том послу и бави се случајевима насиља у породици. У првом реду ту су тужилаштво, затим полиција и Центзри за Социјални рад. Наш прцвенствени задатак јесте да пружимо подршку и заштиту жртви. Веома нам је важно да нам жртва верује, ако поверење жртве гледамо кроз број пријављених насиља у породици што може што заиста може бити један од индикатора, онда можемо да кажемо да је то поверење све веће. Све више пријављених случајева насиља у породици, али, такође, можемо поверење посматрати и кроз број процесуираних случајева насиља у породици. Они се процесуирају, не само кроз рад Центра за Социјални рад, него и кроз рад полиције, тужилаштва, па и судова који ту такође имају своју надлежност”, закључила је Бранимирка Радосавчевић, директорка Центра за социјални рад града Чачка.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.