чувена сита, део је гастрономске понуде пријепољског краја и уврштена је као обавезан састојак у гастро тури коју је креирала ТО Пријепоље.

Сита је традиционални производ и најчешће се спрема у домовима Бошњака, а село Хисарџик прочуло се на далеко по њеном справљању на традиционалан начин.

Пријепољско село Хисарџик познато по производњи сите, фото: ГЗС

Са првим јесењим данима Хисарџик замирише на ситу, а у овом селу очуване су старе аутохтоне сорте јабука које никада нису третиране никаквим хемијским средствима.

Сита се прави од старих аутохтоних сорти јабуке које нису хемијски третиране, фото: ГЗС

„Наше село познато је по старим сортама јабуке које ми зовемо арапке, шаренике, кукуљке, које се не прскају, нити за тим има потребе. Ако је остала добро је, ако није родиће догодине”, каже Химзо Диздаревић у чијем се домаћинству сваке јесени обавезно справља сита.

Химзо Диздаревић, фото: ГЗС

За ситу се користе само јабуке падалице које се након купљења добро оперу а затим се мељу. Некада се то радило ручно у дрвеним ступама а данас је овај процес модернизован.

„Некада се то радило ручно у дрвеним ступама а сада смо ни то мало ’моторизовали’ и направили мељу на електрични погон. У нашем домаћинству се два пута премељу јабуке, да би се добро уситниле”, истиче Диздаревић.

Млевене јабуке, фото: ГЗС

Потом се млевене јабуке стављају у џакове, након чега следи процес цеђења у дрвеној преси.

„Ми користимо букове даске, а могу бити и од трешње или било каквог тврђег дрвета да не би дошло до пуцања од винтова које користимо за пресовање, сабијање и цеђење јабука”, појашњава Химзо.

Када се сок до краја исцеди следи кување на тихој ватри које траје 10 до 12 сати да би се добио сируп по текстури сличан меду.

„Мора се тачно знати колико треба да се укува, због стајања, јер ако сита остане житка може да прокисне, а ако се превише укува онда ни то није добро”, каже Химзова кћерка Елдина Буквић и додаје да се од 100 литара сока добија 10 до 12 литара сите.

Елдина Буквић, фото: ГЗС

Сита се најчешће једе са младим кајмаком али вредне пријепољске домаћице овај јединствен производ који се спрема без трунке шећера, користе и у припремању чувених сафтали колача, али и за преливање неких сланих јела.

„Често правим хурмаџике са ситом, затим пекмезицу, гурабије и халвапиту, а многи воле да печену бундеву прелију ситом, као и барени кромпир који је током кувања посољен”, наводи чувена пријепољска кулинарка Сабиха Дацић која је кроз бројне телевизијске емисије промовисала Пријепоље и лепоте овог краја управо спремајући овдашње гурманлуке.

Сабиха Дацић, фото: ГЗС

Сита се према речима Диздаревића врло брзо распрода, а туристи који дођу у пријепољски крај обавезно траже да кући понесу теглу или две као нешто аутентично, што ће их сећати на боравак у Пријепољу.

Да је храна и представљање гастрономске понуде један од најпријемчивијих начина да се туристи упознају са Пријепољем потврђују задовољни посетиоци, а посебан дар и богатство јесу два народа Срби и Бошњаци који уједињени представљају своја јела, па се она често у медијима због своје разноликости још и називају пријепољска егзотика.

Глас западне Србије