Ипак, Ихмо је одлучио да обрадује мештане који су одлучили да остану, па је отворио кафану на двомеђи и у којој није важно да ли сте Србин, муслиман или Црногорац - сви су, како каже, ту добродошли на чашицу разговора, преноси РИНА.

Фото: РИНА

" Дуго догина сам радио у трговини и решио сам да у пензији отворим нешто за своју душу и моје пријатеље који ће да овде одморе мозак, и уживају са мераком, па сам кафани тако и име дао "Мерак"", казао је РИНУ, Ихмо, повратник из пензије у угоститељске воде.

Фото: РИНА

Ихмо ради само одређеним данима у години, јер кад завеју снегови мештани тешко да могу мрднути из свог сеоског домаћинства. Али, кад са првим пролећним данима гране сунце тада је већ друга прича.

"Овде ко год дође има утисак да је код своје куће. Држимо и Титову слику која нас и даље све спаја. Домаћа ракија је наш главни специјалитет, који сви обожавају", рекао је Ихмо.

Свој скромни бизнис, тачније "кафаницу из бајке" он је сместио на пола пута од Сјенице ка Црној Гори у селу Баре, па тако да ко се запути из српског Сибира ка манастиру Куманица сачекаће вас Ихмно са мераком и Титовом сликом на зиду.

РИНА / ГЗС