Zanimljivo je šta je gdin. pesnik Selimir Radulović napisao u svom govoru za ovu svečanost - sve je taština (ispraznost), 'sve je iz praha i u prah se vraća, jednako biva i mudrima i bezumnima.' I sve bi to bilo lepo i verovatno zvuči tako savremenom čoveku željnom mistike i senzacije. Ali problem je što je ovaj pesnički bard ne trepnuvši parafrazirao nekoliko stihova iz Biblije, a da se nije udostojio ni da ih makar citira! Tako je ozbiljni, zamišljeni dekica sa akademskom sedom bradicom verovatno delovao markantno, obrazovano i autoritativno prosečnim slušaocima. Ali, svakome ko poznaje Bibliju, besmisleno je to kićenje tuđim perjem i razmetanje veličanstvenim mislima iz Propovednika 12:8; 9:2; Postanka 3:19; Psalma 146:4, kao da su sopstvene. Zaista je bio u pravu apostol Pavle kada je rekao da će u poslednjim danima sveta ljudi biti između ostalog, sebični, hvalisavi i ponosni (2. Tim. 3:1-5). I da se bar neko našalio i rekao gdinu. pesniku - Ej kolega, šta to radiš?! Ajd' da si ukrao nešto ljudsko, pa da ti progledamo kroz prste, ali ti si se druže drznuo da prisvojiš Božju svojinu iz Biblije, a to se ne sme! Ali izgleda da i njegovi slušaoci i čitaoci pojma nemaju šta piše u najvećem bestseleru svih vremena!