ЦИП једини може да реши проблем клизишта Глишине воде

Прибој - После много деценија, бројних састанака и посета, решавање проблема Глишине воде кренуло је са мртве тачке,

рекао је председник Општине Прибој Лазар Рвовић после састанка са представницима Саобраћајног института ЦИП из Београда.

„До сада није било конкретних резултата, нико није хтео да сеа нгажује, јер је клизиште компликовано. Када је схваћена озбиљност проблема, имали смо састанак 21. новембра у Сектору за ванредне ситуације који је водио Предраг Марић и где су били и представници Путева Србије и Железнице, директор Канцеларије за јавна улагања Марко Благојевић, Горан Пузовић директор `Србијаводе` и још компететних људи. Договорено је да се одржи седница Стручног оперативног тима и да се дефинише пројектни задатак као, да се уђе у процедуру и тендера и израде пројекта”, казао је Рвовић.

Састанак у Прибоју: Представници ЦИП-а и локалне самоуправе

Према његовим речима `Железница` је чак имала и расписан тендер на који се није јавио нико за пројектовање.
„За нас је данашња посета ЦИП-а веома значајна јер само присуство значи озбиљност. ЦИП је највећа пројектантска кућа на Балкану и по мом скромном мишљењу једина компетентна да реши један такав компликован проблем. Укључивање ЦИП-а за нас је гаранција да ћемо доћи до решења. За све ове године колико је овај проблем актуелан ми нисмо успели да дођемо до пројекта. Кренули смо да то што хитније урадимо, а после имамо потврду од Канцеларија за јавна улагања и министарке Зорана Михајловић да средства нису проблем”, истакао је Рвовић.

Милутин Игњатовић директор Института ЦИП упознао се са овим проблемом још осамдесетих година прошлог века.

„Тада смо радили истражне детаљне радове, јер овај проблем није једноставан. Глишине воде су у држави највеће клизиште, и када сам видео да нема то ко да ради прихватио сам у нади да ћемо наћи нешто да га трајно решимо. Данас сам дошао са професором Грађевинског факултета Селимиром Леловићем и са једним млађим колегом са Рударско - геолошког факултета Драгутином Јевремовићем да видимо каква је разлика од осамдесетих да ли су већи покрети. Не видим драстична померања. Требало би да се регулише корито реке Лим потпорним зидовима и да се урааде обалоутврде а мора да се изврше и додатна истраживања”, закључио је Игњатовић.

ГЗС

Представници обишли клизиште Глишине воде