У престоници црвеног злата малињаци породице Стојић за пример целом свету 


Još jedna nestabilna sedmica, danas po podne češći pljuskovi i grmljavina, lokalno nepogode              Poplavljene ulice i seoski putevi: Snažno nevreme pogodilo Čačak, pod vodom se našli i njive i voćnjaci              Ministarstvo prosvete: Danas dopis školama              Otvorena letnja sezona na Gradskom bazenu u Užicu              U Ljuboviji održan sastanak sa roditeljima i ličnim pratiocima dece              Litije u Gornjim Branetićima             

 




У престоници црвеног злата малињаци породице Стојић за пример целом свету
16.04.2019 | 0 коментар(а)



Ариље - Пре три ипо деценије, Стојићи из ариљског села Миросаљци подигли су прве засаде малине. На око пет хектара уз виламет и микер,
Малињаци породице Стојић у Миросаљцима, фото: РИНА

прославили су се као светски рекордери у приносу црвеног злата. Због новонастале ситуације и неисплативости производње, пре три године, променили су сорту малине и определили су се за тулиман и полку.

„Сада имамо око 2,5 хектара туламина и 3,5 хектара полке. Дуго година смо постизали високе приносе врхунског квалитета као и данас. Са сортом виламет постизали смо принос од 28 до 31 тону, а са микером од 24 до 27 тона, и то без противградне мреже и система за наводњавање. Данас је ситуација другачија, на нашим плантажама имамо приносе у туламину од 26 до 30 тона, а полке од 15 до 20 тона по хектару “, каже Миломир Стојић, вишегодишњи светски рекордер у приносу црвеног злата.

Малињаци Миломира Стојића за пример целом свету 

Противградна мрежа, системи за наводњавање, орошавање и примена свих неопходних агротехничких мера чине малињак Миломира Стојића једним од најрепрезентативнијим у Европи.

„Производња малине не може да се ради на примитиван начин и да се импровизује, ко очекује озбиљније приносе, мора да има противградну мрежу, системе за наводњавање. Полка има на 3,5 хектара и системе за орошавање, мора се непрестано улагати и радити у малињацима јер време импровизације је давно прошло”, каже Стојић за агенцију РИНА. Он сматра да је производња малине без противградне мреже и система за наводњавање велики ризик за произвођача јер не може гарантовати опстанак и егзистенцију малинара.

„Произвођачи који не могу да произведу 20 тона малине по хектару не могу да опстану, са данашњим ценама и временским неприликама које нас прате. Сваки малинар треба да ради само онолико колико може да одради сам, односно са члановима породице, на прави начин уз примену свих агротехничких мера, а онда ће доћи и принос који ће моћи да оправда рад који је уложену производњу малине”, каже Стојић за РИНУ.

Малињаци Стојића у село Миросаљци под противградном мрежом

Према његовим речима производња малине не може опстати ако се ради за цену коштања малине, требало би произвођачи да имају неку своју зараду, а пристојна зарада на цену коштања би могла да прође на ивици од евра и по.

„Постоји мишљење људи да је довољно да човек у производњи малине заради 20, 30 динара, ја бих само подсетио да су људи на кромпиру раније зарађивали пуно више, као и на шљиви и јабуци. Малина је нешто много теже, вредније и озбиљније и она односи здравље људима и не може се радити за цену коштања”, закључује он.

Kопање малињака приводи се крају као и ђубрење, а Стојић тврди да без мотике нема ни малинарства.
„Нема хлеба без мотике, није нормално да се хербицидима третира нешто што је живо и треба да да род, у њега треба да се унесе оно што биљка захтева попут стајњака а тврдим већ две деценије да без мотике нема малинарства, мотика је основ за добијање квалитета и дугу експлоатацију засада”, каже Стојић додајући да површине не доносе профит него квалитет и квантитет по јединици.

Да би се осигурали од суше, Стојићи су три ипо километара довели воду до својих малињака, а противградном мрежом не штите само род, већ и засаде који могу послужити за пример у светској енциклопедији производње црвеног злата. Пример успешне производње данас огледа се и у одговорности сваког члана породице.

„Мислим да је добро имати противградну мрежу и због младог засада за наредну годину, дешавало се да се млади ластари поломе и наредне године, да нема шта да се веже . Са друге стране, 3,5 км је тачно од бунара до ове тачке где се сада налазимо, три воде имамо и три године смо радили на довођењу воде да би покрили све површине и уложили велики новац и то нам гарантује сигурност од суше, међутим, опет тврдим да је све у Божијим рукама", каже Стојић за агенцију РИНА.

Драган Стојић: Сви чланови породице морају бити укључени у производњу


Десна рука Миломиру у свакодневним обавезама у домаћинству је 31-годишњи син Драган. Он сматра да профитабилност производње малине зависи пре свега од чланова породице који морају бити укључени у производњу заједничким радом.

„Један човек на великој површини не може ништа сам да уради, само ако је породица са њим и ако има пуну подршку, онда може да успе и просперира. Са друге стране, одлука да виламет и микер заменимо са полком и туламином показала се као одлична јер дефинитивно сматрам да је свеж програм будућност малине. Не планирам да проширујем засаде, имамо шест хектара малине и није исто када радите производњу малине за свеж програм и када радите за замрзнут тако да ни цена коштања не може бити иста. Прошле године цена није покрила трошкове производње малине већини произвођача и уколико таква ситуација буде и ове календарске године, многи ће одустати од малињака”, каже Драган Стојић за агенцију РИНА.

Најсветлији примери српског малинарства управо су у ариљском крају. Овде у Миросаљцима, Стојићи би на најбољи начин могли свету да представе како се и на који начин производи црвено злато злата вредно, како треба да изгледају засади српске малине, али и бити пример како више генерација једне породице неуморним радом, трудом и ентузијазмом опстаје у малинарству.

РИНА

 

Видео материјал можете преузети са агенције РИНА








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 142.582.548 посета
Тренутно на сајту: 213 посетилац(a)