јер легенда каже да се управо ту налази скривено благо Немањића.

Уз реку Островку, неприступачним стазама све до врха оближње планине Срби су се некад склањали од Турака, а са собом су носили на стотине дрвених сандука пуних злата и сребра које су сакрили у пећини.

О овом благу писао је и Чедомиљ Мијатовић у роману “Рајко од Расине” давне 1892. године и по њему на „митској планинини, пуној пећина, змија и извора“ налази се скривена ризница српских средњовековних владара. Од тада потрага не престаје. Бројни су путници намерници корачали кроз густу шуму како би се обогатили, али то још увек никоме није пошло за руком, па је логично очекивати да је благо и даље ту, али како га пронаћи?

Мирослав Анђелић, из Остре ни сам није остао имун на идеју о потенцијалном богатству које се можда налази близу његове куће.

Мирослав Анђелић испред пећине

„Кад сам имао око 25 година, био сам знатижељан и одлучио да истражим пећину и уверим се да ли то благо заиста постоји. А потајно сам се надао као и сви да ћу га пронаћи. Ушао сам у пећину око 50 метара, више нисам смео јер су услови заиста претешки. Тада сам успео само открити керамичке слојеве”, прича Мирослав.

Овај први покушај, за њега је био и последњи јер се више није смео усудити ући у пећину на планини Острици. До сада је овде забележено неколико смртних случајева, па кружи прича да оне који се одлуче за потрагу прати проклетство.

„Сигурно је да нешто постоји. Ја овде живим скоро 80 година и сећам се да су погинули човек и жена из Краљева кад су кренули пут пећине, а они нису једини. Ја се никад нисам баш охрабрио да кренем тамо, милији ми је живот, него било какво благо Немањића”, испричао је Александар Павловић из Остре.

Александар Павловић: Благо је проклето

Уколико нисте довољно храбри да се упутите ка пећини у потрагу за сребром и златом, овај крај ипак не би требало да заобиђете, јер пут ће вас ако не баш до блага Немањића довести до византијског утврђења Соколица које датира од петог века. Осматрачница и пушкарница постављене су тако да гледају на цео слив западне Мораве.

„Најстарији остатци овде се могу пронаћи из бакарног доба и од 2000. године пре нове ере, а први трагови живота овде су утврђени током бронзаног доба, па је Соколица једно од најинтересантнијих историјских налазишта у овом крају, које може имати изузетан туристички потенцијал”, изјавила је Делфина Рајић, директор Народног музја у Чачку.

ГЗС