Наредбу за напад дао је Хавијер Солана у то време Генерални секретар НАТО-а, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, иако није постојало одобрење Савета безбедности УН. Био је то очигледан преседан.

Током непрекидних 78-дневне ваздушних напада, према подацима који званично нису усаглашени, погинуло од 1500 до 3500, а повређено више од 12 хиљада људи.

Град Чачак се на мети агресора нашао више од 10 пута, који је на циљеве дејствовао авионима и крстарећим ракетама. На подручје града пало је укупно 215 пројектила, смртно је страдало шест цивила, док је 22 повређено, а оштећено је преко 3000 стамбених објеката.
Према подацима добијеним из овдашњег Међуопштинског историјског архива, први напад на Чачак извршен је већ 25. марта, када је у Катрзи оштећено једно домаћинство. Сутрадан су оборена три пројектила над градом, а противваздушна одбрана је дејствовала по непријатељским авионима и том приликом оштетила један. Материјални докази су пронађени код здрављака на Јелици.

Чачак током агресије 1999. године, Фото: ГЗС

Први напад на компанију „Слобода” извршен је 28. марта у раним јутарњим часовима, а два дана касније гађана је други пут. Тада је у својој кући погинула Милева Кувељић, која је прва жртва бомбардовања у Чачку, док је један човек месец дана касније подлегао ранама. “Слобода” је поново бомбардована 6. и 12. априла.

Телевизијски предајник на планини Овчар је гађан у више наврата, 15. и 22. априла, као и 11. маја, а 1. маја по први пут су мета били погони „Цера” и Техничког ремонтног завода, а потом и девет дана касније. Тада је приликом дејства НАТО-а по Кулиновачком пољу, потесу Кључ и индустријској зони смртно страдало четвото људи, а 12 повређено. Велија Џемаиловић и Драган Обренић су погинули у својим домовима, док је у камионету ГП „Стандард” из Београда, који се кретао кружним путем, погинуло двоје људи, а пето је рањено. „Цер” и ТРЗ су поново гађани 11, 15. и 17. маја.

Током агресије пројектили и остаци летелица падали су по околним селима, говоре подаци Архива. Чачанској привреди је нанета огромна штета, будући да је 80% погона Слободе трајно и привремено онеспособљено, док је порушено 98% фабрике Цер. Поред тога, оштећени су и Ремонт, Нафтагас, ФРА, Литопапир и 1. октобар. Страдали су и објекти болнице, вртића, машинске школе, бројне породичне куће, поједине цркве, као и јездинско и придворичко гробље у кругу компаније „Слобода”.

На подручју Моравичког округа пала су 273 пројектила, од чега 215 на предузећа у Чачку, Лучанима, Ивањици и Горњем Милановцу, а 58 на објекте, ливаде и шуме.

10 Чачана пало на бранику отаџбине

У Архиву је забележено да је током рата погинуло и 10 војника са чачанског подручја. Душан Караклајић из Липнице 9. априла и Милош Стојановић из Чачка 11. априла страдали су на Косову и Метохији, Предраг Бојовић војник из Заблаћа 16. априла, Боро Аџемовић капетан из Чачка 20. априла, Предраг Смиљанић војник из Чачка 29. парила, Саша Мајсторовић капетан из Чачка 1. маја, Саша Шкиљевић добровољац из Чачка 11. маја на Косову и Метохији, Слободан Крџић војник, страдао је 2. јуна на Малишеву у јужној српској покрајини, а његови другови кажу да је јуначки погинуо када се бацио на тромблонску мину како би спасао саборце, Драган Беко потпоручник из Слатине 4. јуна и Србољуб Цветић поручник из Чачка истог дана.

Како је објавила „Политика” пре неколико година, на Чачак, у којем је тада живело преко 70 000 људи, је бачено око два килограма експлозива по глави становника.

Глас западне Србије