Није било улоге којој је могла да доскочи, а ни компромиса на који би пристала ако је рушио њене ставове. Соња Савић би данас напунила 55 година, али је њена борба престала 2008, када је преминула у Београду.

Млада је Соња и дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, са 21 годином у класи професора Миње Дедића. Била је у класи са врсним глумцима, Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем.

Девојка из Чачка није морала да чека дуго да њено умеће други примете. Али ствари се тако и одвијају када имате талента. Вештина не може да се сакрије.

- Била је веома самостално дете, и ми смо то поштовали. Рано је почела да иде на снимања, знао сам да је тамо пушила, али код куће, пред нама, није. Често сам имао утисак како је брзо порасла, јер сам, због посла, стално био на путу. Радио сам као инжењер у “Прогрес Инвесту”. Долазио сам кући само на неколико дана. Препаковао бих кофер, а онда поново на авион. Нисам морао да бринем, Соња је радила оно што је волела и била је веома успешна у томе. Али времена су се, на нашу велику жалост, драстично променила. Соња је почела много да пуши- испричао је њен отац Милован Савић након њене смрти.

 Ређала је Соња крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година низ улога, играла је у "Лудим годинама", у "Лаганом повратку", у "Балканском шпијуну", у чувеној "Шећерној водици" која јој је донела велику популарност, а онда се 1984. године десио филм "Уна".

У остварењу Милоша Радивојевића заиграла је крај Радета Шербеџију, прича Моме Капора је добила своју филмску верзију, а Соња је осамдесетих постала звезда домаћег филма.

Филм "Живот је леп" Боре Драшковића (1985) само је ојачао њену позицију. У њему је одиграла бриљантну улогу кафанске певачице. Била је у то време део новог таласа београдских уметника, заједно са Миланом Младеновићем и Ивицом Вдовићем Вдом, члановима култног састава "Екатарина Велика".

Соња у "Шећерној водици" у којој је играла са колегом са класе Светиславом Гонцићем, фото: Блиц жена

Деведесете су донеле мало затишје, али смо Соњу и даље виђали на филмском платну, било је то у филмовима  „Ми нисмо анђели“,  „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“.

Познаваоци филмске уметности кажу да је ретко која наша глумица имала тако комплексан глумачки опус. Соња је могла да игра све и да у свакој улози буде другачија.

Уверљива на филму, била је бритка са речима, али и више од тога. Када би рекла своје мишљење, видело се докле сеже њено гледање на стварност.

Била је Соња и невероватно храбра. Деведесетих година основала је са  београдским уметницима групу "Супернаут", која се борила против тадашњег уметничког естаблишмента Србије. Смела је да каже да многе ствари не ваљају, а никако није желела да им се повинује.

Таленат је испољавала и као редитељка, па је иза себе оставила низ филмова, „Први српски техно водвиљ“, „Супернаут - Београд андерграунд“, „Плеј“, „Чекајући Годоа“ и последњи филм „Шарло те гледа“.

Када је није било на филмском платну, недостајала је. Многи памте њен спектакуларни повратак у филму „Хлеб и млеко“ 2001. године који је освојио "Златног лава" у Венецији.  Њен последњи филм био је „Забрањена љубав“, а гледаоци су касније могли да је прате у серији "Вратиће се роде" у којој је играла Даринку.

У јавности се последњи пут појавила на годишњици рођења Милана Младеновића.

фото: Б92

Глумци и редитељи о Соњи

Много о Соњи говоре њене улоге, али много су рекле и њене колеге и режисери са којима је сарађивала.

"Соња је заиста била генијална глумица и геније не може себе да етаблира и не може да се смести у једну културу. Генију је неудобно, и то је страшно тежак живот", рекао је редитељ Милош Радивојевић.

"Соња је била изузетно талентована особа, ретко одлична глумица, а моје дубоко убеђење је да је њу убила њена велика интелигенција. Она се, такорећи, урушила у сопствену памет. Због тога мислим да је она пожелела нешто више од свега, од живота и посегнула за неким другим стварима. Нас двоје смо завршили глуму код истог професора... Изузетно сам је ценио и поштовао, и као човека и као одличну глумицу", рекао је Бранислав Лечић.

"Соња Савић спада у најдаровитије младе глумице последњих 30 година. Сарађивао сам с њом у филмовима „Живот је леп“ и „Шећерна водица“. Имала је сјајан глумачки инстинкт, помало необичан и врло особен", поручио је Љубиша Самарџић.

Родитељи о Соњи

Истина о Соњи није потпуна без приче њених родитеља Микаине и Милована Савића.

"Дошла је код нас за свој рођендан. Била је овде од 14. до 16. септембра, а онда је отишла у Београд. Тада смо је видели последњи пут! Били су јој брат, снаха, њихова деца и Милованове две сестре. Ишли су на купусијаду у Мрчајевцима, забављали се, смејали, возили на рингишпилу. Све је изгледало нормално", рекла је за "Блиц" Соњина мама.

Соњина мајка Микаина, фото: ocdn.eu

"Осим изванредног интелекта, имала је и велико срце. Волела је своје колеге. Док је била популарна, помагала је свима којима је била потребна помоћ. Многи, сада веома познати и признати људи из света филма, недељама су спавали и хранили се у нашој кући, јер нису имали новца. Али кад је њој требало да се помогне, никога није било, мада су сви знали да је у беспарици", испричао је Соњин тата.

"Она је с времена на време долазила код нас. Понекад би остајала пет-шест дана, али је стално журила да се врати у Београд. Плашила се да ће је неко позвати да јој понуди ангажман, а она неће бити тамо. Умела је да буде и веома тврдоглава. Сећам се да није прихватила понуду за неке ТВ серије, говорила је како неће да ради за Милошевићеву телевизију. Нисмо је убеђивали. Знам и да јој је Дејан Мијач понудио неку позоришну улогу, али је и ту понуду одбила. Није волела класична позоришта, привлачиле су је алтернативне сцене" ( Миакина Савић).

"Нико на сахрану ( у селу Доња Горевница) није дошао осим младе глумице Даре Ранчић, којој је моја Соња држала часове. Док сам био у Београду, јавио ми се редитељ једног филма и рекао ми да седи у монтажи и плаче. Сада су нас звали из поште да одемо и подигнемо телеграме који су стигли, јер их има толико да поштар не може да их донесе. Многи су нам саучешће изјавили телефоном и верујем да неке од њих сада гризе савест. Захваљујући нама имала је од чега да живи, али она је патила због тога што смо је ми издржавали, јер је много волела да ради. Била је велики професионалац. Никада није закаснила на снимање" ( Милован Савић).

Соњу сви памте

Успомена на Соњу живи. Последњих година десиле су се бројне акције у знак сећања на глумицу, у њеној родној у Доњој Горевници код Чачка отворена је 2015. реконструисана спомен-соба посвећена овој уметници. У Дому омладине је 2013. организована изложба у њену част, 2012. је Драгана Кањевац снимила документарни филм о њој, пишу се књиге о Соњи.

Једна љубав за цео живот

Соњин живот је обележила и љубав. Страсно  је волела џез музичара Влајка Лалића. Желела је породицу са њим, а те жеље је зауставила његова прерана смрт 1990. године.

Извор: Блиц жена