Један крак ићи ће ка Бољарима и граници са Црном Гором, а други поред Ужица ка Котроману и граници са БиХ. На другом краку дугом 61 километар, у оба смера, налазиће се чак 134 моста и 27 тунела. Неубичајено је да трећину деонице од Пожеге до Котромана чине насипи, трећину тунели и трећину мостови. Завршена су геотехничка и геомеханичка испитивања терена будуће трасе, а у току је израда Идејног пројекта са студијом оправданости и Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора.
Саобраћајни институт ЦИП је у фебруару 2019. године са турском фирмом Тасyапи уговорио израду целокупне техничке документације за изградњу аутопута Е-761 Пожега-Котроман дужине 61км.
Предвиђени број објеката на траси аутопута је 66 мостовских конструкција на десној коловозној траци у смеру вожње од Пожеге ка Котроману, укупне оквирне дужине 20.370 м и 68 мостовских конструкција на левој коловозној траци у смеру вожње од Котромана ка Пожеги, укупне оквирне дужине 20.160м. На овој деоници биће 26 тунелских цеви укупне оквирне дужине 34.950м и један тунел у широком ископу дужине 250м за оба смера, потврдили су за Нова.рс из ЦИП-а и навели разлоге толиког броја путних објеката.
„У оквиру коридора, усвојеног на основу Генералног пројекта 2011. године, израдили смо оптимално решење репрезентне трасе будућег ауто-пута. Број објеката на траси повећава трошкове изградње аутопута. Трасирање и број објеката условљени су конфигурацијом терена и саставом тла, прописима за пројектовање, добијеним условима за пројектовање од надлежних институција, као и многобројнимограничењима на терену као што су изграђени објекти, планови развоја, заштићени објекти и подручја и др”, рекао је за наш портал генерални директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић.
Према наведеном пројекту Ужичанима ће Злакушка петља бити удаљена 14 а петља у Мачкату око 12 км. До Златибора остаје око 15 км а до Таре и аеродрома Поникве, од петље у Шљивовици између 20 и 25 км. Туристичкој дестинацији Мокра Гора, укључење на ауто пут биће на свега 3-4 км на излазној петљи. Игњатовића смо питали да ли је траса могла бити ближа аеродрому Поникве и Планини Тара.
„Приближавање ауто-пута аеродрому Поникве би угрозило акумулацију Врутци која служи за снабдевање Ужица водом а туристички центар Тара се налази у зони заштите као Национални парк. Пројектовање трасе аутопута захтева мултидисциплинарни приступ и итеративни поступак да би се дошло до оптималног решења максимално уважавајући сва постојећа ограничења на терену као и планиране садржаје и препоруке надлежних институција Републике Србије, локалних самоуправа и многих удружења”, каже Игњатовић
Саобраћајни институт ЦИП је пре 10-ак година урадио Генерални пројекат са претходном студијом оправданости којом је дефинисан оптимални коридор ширине до 2км, који је усвојила Реупубличка ревизиона комисија, у коме би била дефинисана будућа траса ауто-пута. У оквиру наведеног коридора у току је дефинисање и постављање осе трасе на нивоу Идејног пројекта на детаљнијим топографским подлогама и на основу резултата геотехничких истраживања.
Од документације до сада је урађен Генерални пројекат са претходном студијом оправданости. У току је израда Идејног пројекта са студијом оправданости и Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора. По изради Идејног пројекта и усвајању од стране Републичке ревизионе комисије и изради Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора и његовог усвајања на Влади Републике Србије, приступиће се изради Пројекта за грађевинску дозволу која подлеже техничкој контроли . По добијању грађевинске дозволе на основу верификованог Пројекта за грађевинску дозволу приступа се изради Пројекта за извођење на основу кога се изводе радови.
У усаглашавању пројекта, када је у питању територија града Ужица, укључено је и ЈП „Ужице развој” као локални управљач путева, како би се траса што боље ускладила са постојећом инфраструктуром града и сачувало што више објеката. То се пре свега односи на укрштања локалних путева и евентуалних пресецања трасе.
„Залагали смо се да ауто-пут и прикључне рампе буду што ближе граду и да се што мање објеката поруши. Идеја је била да излаз буде на Белој Земљи али то је била знатно скупља опција јер је на том делу предвиђен тунел. Било је потребно помирити неповољан географски терен са потребама, да се не секу путеви и инсталације. Решен је проблем Живковића Врела, јер су стопе моста биле у непосредној близини тог изворишта са кога се водом напаја велики број Ужична. Једини озбиљнији проблем који може настати приликом извођења радова је један општински путни правац који ће бити пресечен, Поточање-Кошута. На том месту ће постојати надвожњак и то је једини пут за који ће се током извођења тражити алтернативе. Значајно је да на читавој траси неће бити порушен ни један стамбени објекат, што са друге стране смањује трошкове”, каже за наш портал извршни директор ЈП ”Ужице развој” Зоран Пејић.
Пејић додаје да трасу ауто-пута кроз Ужице 80% чине тунели и мостови и да је то било, у односу на терен, најбоље решење које је избегло решавање имовинскоправних односа и у случају геомеханичких испитивања, где је изведено око 600 бушотина.
ГЗС/Нова.рс
