горја у Паковраћу на Јелици, и једном у којој борави шљивовица. А још више причом која ових дана путује Ариљем, да је незван скинуо јабуку на свадби. Да ли је тачно?

- Јесте – каже човек, поштено.

Његови пријатељи позвали су га као госта на свадбу, и као доброг ловца да обори јабуку на младиној капији, и човек се опреми како треба и ваља, још набави сачму четворку. И дође пред кућу, сачека да неки младић промаши „шеснескињом” и Рајко из првог хица обори воћку.

Седне под шатру, сви су му честитали, лепо руча, ухвати се за џеп да наручи музику, али му нешто би сумњиво. Не личи му да је то пар којем је дошао на славље, ни млада ни женик.

Извуче се полако, и оде кући.

Погодило се, у малом Ариљу, да су истога дана биле две женске свадбе на раздаљини од стотину метара, а он је био само на једној и то у мушкој званици. И промашио. Шта да се ради, ћути и трпи.

Другога дана зову га са праве свадбе да дође на вечеру.

- Чекам да прође шест увече, знам шта ми се спрема, цело Ариље прича.

И то је некако пребродио, трпи и мирује, али га срећа погледа трећег дана, такође на правој свадби:

- Дођем и видим да су ови дечаци само окрзнули јабуку на две стране, и главница још стоји горе на жици. Опалим, из прве је скинем и наста општи аплауз. Нека их, могу да причају шта хоће. Нико од њих није скинуо две сватовске јабуке за три дана – каже Рајко за Глас западне Србије.

ГЗС/ Г. Оташевић