која се осврнула и на то како би епидемија могла да буде мањих размера да су у старту предузети другачији кораци.

„У алтернативном универзуму нови вирус се појављује у Кини. Земља идентификује патоген, затвара границе, покреће кампању. Кроз стратегију „тест, праћење, изолација“ искорењивање је успешно. Човечанство је сачувано“, каже проф. др Шридхар. Али у стварности вирус је измакао интервенцијама и раширио се.

Шта сада? Ова професорка тврди да постоје четири могућа сценарија како би се ово могло окончати. Епидемиолог проф. др Радован Чеканац подвлачи да је сада најефикаснија мера самодисциплина.

1 Потпуни карантин

Један од начина борбе против вируса је да се владе окупе како би постигле договор о плану искорењивања. По овом сценарију, све земље ће истовремено затворити границе и организовати кампању за идентификовање преносника.

Апсолутно је требало озбиљније да се схвати све што се дешава у Кини и да се постави нека врста санитарног кордона у међународном саобраћају, каже епидемиолог и пуковник у пензији проф. др Радован Чеканац. Он је и бивши начелник Института за епидемиологију на ВМА, а сада координатор Кризног штаба за борбу против вируса корона у Краљеву.

„Изненађен сам зашто у старту свет није реаговао. Чињеница је да се ту ради о великим економским интересима, бизнису, глобализацији. Али ако су Кинези могли да направе баријеру и провинцију од 12 милиона људи ставе у карантин, после извесног времена, када се видело шта ради овај вирус, и свет је требало да појача контролу према Кини. Међутим, до тога није дошло, нису све државе подједнако озбиљно схватиле нити радиле контролу уласка у земљу“, указује проф. др Чеканац. Сматра да је Србија донела мере релативно рано, међутим, испоставило се да је свет озбиљно схватио све тек након сценарија у Италији.

2 Што пре направити вакцину

Други сценарио јесте улагање у вакцину, да се што пре направи. Док чекају на вакцине, земље треба да покушају да одложе ширење вируса у наредних 12 до 18 месеци. Здравствене власти би требало да планирају три недеље унапред да ли имају довољно лежајева, респиратора и кадрова. Но, вакцину ће бити тешко направити, сматра епидемиолог Чеканац, јер мора да се нађе доминантан део вируса који изазива добар имуни одговор, а да је присутан у свим пандемијским сојевима. Како каже, на томе ће озбиљније моћи да се ради кад прође један циклус.

„Да ли ће вирус опстати, нестати, да ли ће јављати сваке године, какав је имунитет после прележане болести? Многе одговоре тек треба да очекујемо. Познато је да се прати вирус грипа који кружи у циркулацији, те се сваке године прави нова вакцина од тих сојева који круже. Сматрам да ће тако бити у овом случају. Свет треба да се удружи у прављену вакцине и ово ће бити велика опомена за будућност. Човечанство је, ваљда, схватило да заразне болести нису ствар прошлости“,  истиче проф. др Чеканац.

3 Масовно тестирање

Трећа опција је сценарио где земље следе пример Јужне Кореје, док чекају на вакцину: повећање тестирања за идентификовање свих преносника вируса, праћење људи с којима су контактирали и карантин до три недеље. То би укључивало велике планове, брз развој апликације за праћење контаката и хиљаде добровољаца да помогну, обрадом резултата и праћењу карантина. Према речима проф. Чеканца, масовно тестирање у овом тренутку ништа не значи без одговорног понашања и самодисциплине.

„С друге стране, масовним тестирањем можемо добити људе који су негативни јер нисмо погодили тренутак, а да већ сутра буду позитивни. У почетку је тестирање можда имало значаја јер људи кад виде да има потврђених случајева онда схвате озбиљније и самодисциплинованији су. Сада нисам за такозвано масовно тестирање, већ да се људи понашају као да су сви из њиховог окружења заражени и да се придржавају мера“, каже епидемиолог.

4 Колективни имунитет

У недостатку одрживе вакцине коначни сценарио могао би да укључује управљање Ковид-19 третирајући симптоме уместо његовог узрока. И док се вирус пушта да зарази што више људи да би се стекао колективни имунитет, здравствени радници би требало да оболелим пацијентима дају терапију која спречава да се њихово стање погорша до тачке где им је потребна интензивна нега.

Ипак, професор Чеканац је мишљења да пуштање вируса да зарази људе због колективног имунитета није етички ни хумано, јер може да угрози здравље људи.

„Ово практично подсећа на природни експеримент, то јест да у природи опстану најјачи. Чињеница је да се наши пензионери доста дисциплиновано понашају и да још немамо велики број оболелих и умрлих у најстаријој популацији. Ако би требало неко да се прокужи, онда би било добро да то буде међу младима. Премда, то носи ризике јер млади најчешће оболевају асимптоматски и онда могу да доспеју у контакт са старијима. С друге стране, бележи се и да млађи имају озбиљније обољење“, каже саговорник „Блица“.

ГЗС/Блиц