Неко игра и пева на свој осамнаести рођендан, некоме је лепо и на осамдесетом.

На седељку у „Јавор”, код љубићке пијаце, позвао је земљаке из Љубића и некадашње саиграче у фудбалском тиму Борца, дакле: Душана Радоњића Ћуку, Душана Гавриловића Чвора, као и Момчила Јевђовића, који је некад био председник друголигаша са Мораве. Једини гост са друге стране ове реке био је Циганмалац Предраг Кулашевић Гагило, такође Борчев ас из најславнијих дана.

Сви сем Гагила живе у близини „Јавора” па им није проблем што су пешаци. Гагило је на ручак дошао „дачијом” док је Чворо стигао својим тазе опраним „шевролетом” иако од његове куће до кафане има само десетак минута ногама.

Растко – Рацо Драгићевић (1940) један је од најбољих фудбалера Љубића и Борца свих времена. Својевремено су играчи Борца гласали за идеални тим свог клуба у 20. веку и тај састав изгледа овако:

Аврамовић, Дуњић, Вебл, Баралић, Радоњић, Петровић, Кулашевић, Матовић, Милинковић, Ђоко Чакаревић, Рацо Драгићевић.

Иначе, просек година на овом поселу је тачно 80. Чворо је рођен 1937, Гагило 1943, а Рацо, Ћука и Момчило 1940 године.

ГЗС