koja povezuje Moravički i Zlatiborski okrug. Trenutno su najintenzivniji radovi na deonici od Pakovraća do Požege koja se smatra jednom od najzahtevnijih jer prolazi kroz brdovit teren, pa je planirano da više od trećine auto - puta bude na mostovima i u tunelima. Uprkos teškom terenu radovi teku zadovoljavajućom dinamikom, a tunel Munjino Brdo i dalje je najveći izazov za kineske neimare.

Deonica auto – puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege duga je 18,6 kilometara, ali konfiguracija terena značajno je uticala na dinamiku radova. Na celoj ovoj deonici naizmenično se smenjuju mostovi i tuneli. Tunel Laz koji prolazi kroz planinu Jelicu je osvojen i u njegovoj unutrašnjosti u toku su finalni radovi.

„Već je asfaltirano pola jedne cevi i pola druge, ostao je samo završni sloj da se uradi asfalt – beton to jest SMA”, kazao je direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak.

Direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak, foto: GZS

Ali, kada se izađe iz tunela Laz, pred neimarima je već novi izazov. Izgadnja mosta u Markovici dužine 240 metara zahtevao je brojne druge pripremne radove da bi se stubovi konačno bezbedno postavili.

„Njegova izgradnja je bila omogućena tek po izmeštanju 200 kilovatnog dalekovoda što je bio dodatni posao koji je morao da se obavi u skladu sa svim procedurama upravljača a to je Elektroprivreda Srbije. Takođe, neophodno je bilo uređenje stalnih vodotokova koji su predmet regulacije a to znači da se njihovo korito oblaže kamenom odgovarajućeg kvaliteta zidanim u cementnom malteru i to su trajni objekti koji ostaju, jer se ne sme dozvoliti bilo kakvo nekontrolisano izlivanje vode koja može da ugrozi objekte samog auto – puta”, ističe rukovodilac nadzora na izgradnji auto - puta Miloš Veliki Vladimir Petrović.

Rukovodilac nadzora na izgradnji auto - puta Miloš Veliki Vladimir Petrović, foto: GZS

Između tunela Laz i Munjino Brdo ima tačno 7, 3 kilometra ali na tako kratkoj deonici gradi se više objekata nego na čitavom Moravskom koridoru.

„Ovde se radi 12 mostova, 13 potpornih konstrukcija da ne bi došlo do obrušavanja i četiri nadvožnjaka”, ističe Drobnjak.

A tunel Munjino brdo posebna je priča. Veoma zahtevna geologija dovodila je radnike u situaciju da dnevno napreduju samo 80 centimetara. Na ulaznim cevima napreduje se brže ali kod izlaznih u Prilipcu pojavili su se dodatni problemi.

„Ta geologija je problem, materijal je loš, stenska masa je rastresita. Zbog toga se radi u isto vreme primarna I sekundarna obloga, ali to ide sporo upravo zbog geologije, da može da se minira išlo bi to mnogo brže”, rekao je direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak.

Ali pored teških geoloških uslova u samoj masi brda postoji I problem sa starim klizištem, odnosno nestabilnom kosinom preduseka što je iziskivalo dodatne mere osiguranja.

„Trenutno je u levoj tunelskoj cevi ostalo da se iskopa i izgradi primarna podgrada u dužini od 490 metara a u desnoj tunelskoj cevi još 440 metara, što je ukupno 930 metara”, precizirao je Petrović.

Proboj tunela Munjino brdo trenutno je podignut na pet metara dnevno, ali prema rečima direktora „Puteva Srbije” iako su rokovi u žiži interesovanja javnosti, kvalitet izvedenih radova ipak mora biti prioritet.

„Tu nema razgovora, kvalitet mora da bude broj jedan, da se ispoštuju procedure, da se ispoštuju sve tehnologije i nećemo dozvoliti da se bilo šta uradi loše. Nisam cepidlaka zato što tražim da to mora da bude sve odrađeno u najboljem kvalitetu, jer kad zahtevam da se uradi dobro onda sam miran”, kategoričan je Drobnjak.

Dinamika radova, međutim, na ostalim objektima sa požeške strane teče bez problema. Vijadukt koji ulazi u Munjino brdo u finalnoj je fazi a rešena je i većina imovinsko – pravnih odnosa.

U Prilipcu se završava deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraća do Požege, ali tu nije kraj već novi početak, jer se autoput tu dalje račva na dve strane, jedna vodi ka Crnoj Gori, a druga ka Republici Srpskoj.

GZS