plasira telo, koje sebe smatra jedinim tumačem srpske medijske scene, navodi se u saopštenju koje potpisuje samoregulatorno telo Savet za medije, čiji su osnivači Udruženje elektronskih medija (ComNet), Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS), Društvo novinara Vojvodine (DNV), Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR), Društvo novinara Niša (DNN) i Asocijacija radio televizija Srbije (ARTS).

Savet za štampu, novinarska udruženja NUNS i UNS, povezani mediji i jedan broj
takozvanih medijskih stručnjaka, koji nisu ni prošli pored mesta na kom se održava javna
rasprava, a kamoli uzeli učesće na njoj, imaju intenciju da ovom telu dodele ulogu vrhovnog
arbitra i na taj način preuzmu ulogu suda, koji je po Ustavu i zakonu jedini nadležan da
utvrđuje eventualna kršenja zakona, i zato je važno da javnosti Srbije skrenemo pažnju da
svoja saopštenja, izjave i intervjue zasnivaju na netačnim i nepotpunim podacima.

Prvo, netačno je da mediji, koji, kako oni kažu, najviše krše novinarski kodeks, dobijaju
najviše para iz budžeta. Svako ko ume da čita rezultate konkursa, a naročito poslednjeg, može
videti da su najviše novca dobili upravo mediji koji podržavaju rad Saveta za štampu. Zašto
se tako čini i šta mislimo o toj praksi, u ovom saopštenju nećemo komentarisati.

Drugo, Savet za štampu ni u jednoj državi na svetu ne postoji da bi samoinicijativno, na
osnovu prijava svojih članova, kao što to čine članovi Komisije za žalbe, procenjivalo rad
medija i na taj način veštački i fingirano produkovalo statistiku, već je njegova suština da
isključivo postupa po prijavama oštećenih građana.

Treće, tendencija da se Savet za štampu pretvori u puki politički instrument i služi povezanim
medijima za politička prepucavanja sa najvišim državnim zvaničnicima, ne može se ubrojati
u primere etičkog postupanja. Praksa je pokazala da Savet za štampu nije neutralan, već da
tendenciozno presuđuje samo jednim medijima, a druge medije, kojima je blizak štiti, što
takođe nije etička disciplina.

Kršeći sopstveni pravilnik o radu, najveći broj žalbi po razrađenom mehanizmu upućivale su
prijateljske nevladine organizacije, kao što su Autonomni ženski centar i Gej lezbijski info
centar, koje uopšte nisu direktno oštećene prilozima koje su prijavljivale i koje je prema
pravilniku Saveta trebalo odbaciti. Da ne govorimo o sramnom ponašanju člana Komisije
Zlatka Čobovića, koji je istovremeno i član NUNS-a i Asocijacije medija, a koji je zadužen
da redovno prijavljuje samo jednu grupu medija iz najbezazlenijih mogućih razloga.

Četvrto, ukoliko Savet za štampu pretenduje da bude neprikosnoveni arbitar u etičkim
sporovima, neprimereno je da svoj rad svede na borbu za raspodelu novca na medijskim
konkursima. Merkantilizacija etike nije moguća, čak ni kada hoće da je izvedu oni koji sebe
godinama smatraju uzvišenim i samoproklamovanim etičkim veličinama.

Peto, Savet za štampu ne može da sprovodi vrhovni nadzor nad radom medija, jer se na taj
način drastično narušava sloboda izražavanja i sloboda preduzetništva.

Šesto, u najrazvijenijim demokratijama sveta, mediji imaju slobodu da dobrovoljno prihvate
ili ne priznaju nadležnost takvih saveta, polazeći od neprikosnovene činjenice da je sud jedina institucija koja je nadležna za utvrđivanje prava u sporovima bilo koje vrste.

Navešćemo samo podatak da su mediji u Sjedinjenim Američkim Državama, koje s pravom
nose epitet pionira u slobodi medija, odbili da priznaju nadležnost takvih saveta, smatrajući
da oni predstavljaju instrument ka neprihvatljivoj kontroli štampe.

Savet za štampu ne može da pretenduje da ima ekskluzivitet u ocenjivanju kršenja etičkog
kodeksa. Naročito ne, kada postoji ogroman broj medija koji iz opravdanih razloga ne želi da
prizna njegovu nadležnost. I zato se zalažemo za to da izmene i dopune Zakona predviđaju
mogućnost osnivanja i drugih samoregulatornih tela, a prećutkivanje i obmana javnosti da je
Savet za štampu jedino samoregulatorno telo u našoj državi je tendenciozno i neprihvatljivo.

Savet za medije, kao drugo samoregulatorno telo na našoj medijskoj sceni postoji i to je
neosporna činjenica koju ne može sakriti nijedan samoproklamovani medijski stručnjak,
povezani medij ili udruženje, a čiju nadležnost mogu i ne moraju da prihvate svi mediji, baš
kao što to treba da važi i za Savet za štampu.
Sloboda medija ne predstavlja vrednost koju može da ograniči bilo koja grupa pojedinaca. I
zato ćemo se zalagati i insistrati na izmenama nacrta zakona koje predstavljaju razvoj slobode
medija i unapređenje demokratskih vrednosti i sloboda, a sve u skladu sa pravilima potvrđene
evropske i svetske prakse, zaključuje se u saopštenju Saveta za medije.

GZS