Медведи су овде редовни гости, а то памти и један од најстаријих мештана, Петар Ћировић, који увелико гази десету децинију. Ипак, овај старина се не жали јер, сачувао је бистар ум, ведар дух и не бежи од нових технологија већ им се прилагођава.

„Некад сам ја свуда ишао пешке или на коњу, другачије се није могло по овим нашим врлетима. А сада су се појавили ови неки квадови и то може да прође свуда, боље него животиње. Кад су ме први пут повезли није да ме није било страх, али после сам се навикао. Што бих ишао пешке кад могу да ме повезу овом модерном машином“, рекао је за РИНУ витални старац.

Турбо деда са Муретнице некад је свуда ишао пешке, а данас квадом

Скоро цео свој живот провео је у селу Негбина и каже да ту лепоту и мир не би мењао ни за сво благо овог света. Махом су људи у овом крају дуговечни, па им ни корона вирус није могао ништа. Ипак, за своју дубоку старост каже да је највише заслужна умереност у сваком смислу и избегавање конфликата.

„Само је важно да човек живи у миру прво сам са собом, а онда и са другима. То вам је оних неколико минута пред спавање кад заспите спокојно и потпсисујем да је било каква сикириција изузетно штетна по здрваље. Све ове године пазио сам да не радим, оно што не бих волео други мени да учине и ето тако доживех скоро читав век“, каже Петар.

Већих здравствених проблема овај старац нема, једино га помало издаје слух. Он је тај који у кући држи даљински управљач, а на његовом репертоару најпре се налази информативни програм и иако се ближи 97. у току је каже са свим политичким збивањима и у земљи и у свету.

„Ја се сећам да је некад на изборима било само две или три партије, ово данас кад се оде на гласање пуна исписана два папира. Зато и долази до толико свађе“, кроз осмех закључује овај планинац.

ГЗС/РИНА