Празник цара Константина и његове мајке царице Јелене установљен је јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вере и окончао њихов прогон, па је црква одлучила да овај римски царски пар прогласи светитељима.
Цар Константин је доласком на трон добио тројицу непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију. Пред окршај са Максенцијем на небу му се указао сјајан крст што је било знак победе. Према његовом наређењу, направљен је велики крст који је ношен пред његовом војском. Борба је као што је небо и најавило, завршена његовим тријумфом.
Константин је одмах 313. године издао Милански едикт, којим је окончан прогон хришћана. А после победе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и дао му име Константинопољ.
За Константина се везује и сазивање Првог васељенског сабора у Никеји 325. године- због раздора у Цркви који је изазвала појава јеретика Арија. На Сабору је осуђена јерес, а утврђено православље.
Света Јелена борила се за попут сина за веру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, саградила цркву Васкрсења на Голготи и бројне цркве на Светој земљи.
Умрла је 327. године, а цар Константин преминуо је 10 година након смрти своје мајке- у Никомидији 337. године. Сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.
ГЗС