Горњи Милановац – У домаћинству Вуковића из горњомилановачког села Срезојевци су се бавили одвајкада, али су се у последњих неколико година определили искључиво за свињарство. Старина Александар са поносом показује пуне оборе и иако му је 80 година још се не предаје.

Александар Вуковић, фото: ГЗС

„Са крмачама за сада имамо око 100 грла, устајемо у пет, да их намиримо И није нам тешко, јер сваки посао који радиш мораш прво да волиш, а кад радиш са пуно преданости, стиже И зарада”, тврди он.

Али као и у сваком послу важно је пратити актуелне трендове, па је син Желимир одлучио да узгој црних свиња моравки прилагоди жељама тржишта, односно да традиционално масна грла претвори у месна. Прво их је из затворених обора пустио на отворено, а затим им је променио и начин исхране.

Желимир Вуковић, фото: ГЗС

„У разговору са стручњацима за исхрану домаћих животиња, увели смо рецептуру где ће обавезан оброк да буде сурутка и то се показало изузетно добро, јер велику количину масти претвара у протеине. Ове свиње моравке су познате по томе што имају велику количину масти уз овакву исхрану дође до мешања масти са меснатим делом и добије се онај прави филе. Ми смо имали свињу од 167 килограма која је имала панчету а не сланину сапуњару као до сад”, истиче Желимир.

Сурутка обавезан део исхране, фото: ГЗС

Међутим, сама сурутка није била довољна да би квалитет меса био врхунски, па је Желимир одлучио да им уведе И обавезне физичке активности у свињској теретани на отвореном.

„Можда је некоме смешно, али прво смо им у башту убацили једног керића који их је јурио, да оне не би лежале на једном месту, већ су морале да се крећу. Онда смо им раздвојили на две различите стране појилиште од хранилишта на терену који има велики успон, тако да су и тада морале поприлично да се шетају”, истиче Желимир.

Теретана на отвореном за свиње, фото: ГЗС

А квалитетан расплодни материјал такође је од изузетне важности па вепрови на овој јединственој фарми имају посебан третман, а Жућко се показао као прави Дон Жуан.

„Он је за те ствари доктор, то треба посматрати на лицу места, многи би могли много да науче”, каже у шали Желимир и додаје да Жућку иако има преко 350 килограма тежина не представља никакав проблем.

Вепар Жућко има посебан третман, фото: ГЗС

Желимир ужива у свом послу, а своје љубимице назива гимнастичаркама и сваки тренутак користи да им угоди, а своје време одмора проводи опет заједноса њима.

„Имам један камен испред баште где су свиње ограђене и кад се уморим седнем на њега и одморим и срце и душу. Гледам своје лепотице и лепотане који имају сваки по једно стабло шљиве, слушам како крцкају гранчице, како ришкају, некоме је одмор у кафићу или на пецању а мени је овде одмор, многи кажу да сам луд, али ја не марим”.

Глас западне Србије