Kada smo i zašto smo uveli letnje vreme 


U Srbiji danas do 17 stepeni              Todorović: studija je pokazala da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ni na koji način ne ugrožava stanovništvo             

 
Kada smo i zašto smo uveli letnje vreme
Trenutno na sajtu: 255       |       Podeli:
31.03.2024 | 0 коментар(а)



Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a i dalje postoje sporenja da li treba pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.
Фото: Принскрин

Pojedine zemlje već su ukinule praksu sezonske promene računanja vremena. Takav predlog postoji i i u EU, ali još nije postignuta saglasnost.

Tik-tak. Opet smo pomerili sat

Prelazak na letnje računanje vremena počeo je noćas, kada smo kazaljke pomerili sa dva sata ujutro na tri sata ujutro.

Na zimsko računanje vremena ponovo se vraćamo 27. oktobra.

Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje - kada se kazaljka sa tri sata pomeri na dva.

Zahvaljujući pametnim telefonima, računarima i ostalim uređajima povezanim na internet - to se često završava automatski.

Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a i dalje postoje sporenja da li treba pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.

Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.

Evropska komisija je još pre nekoliko godina predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali saglasnost još nije postignuta.

Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Konačna odluka nije doneta, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, pa je izjašnjavanje o ovom pitanju odloženo.

Iako je bilo najava, ni vlasti u Srbiji još nisu donele zakon oukidanju sezonske promene računanja vremena.

Zašto je uvedeno letnje vreme?

Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost.

Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade" i doda večeri - kako bi mrak pao kasnije.

To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine.

Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.

Novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.

Slična ideja je pala na pamet i praprapradedi pevača grupe Koldplej Krisa Martina - Vilijemu Vilitu 1907. godine.

On je objasnio da mu je to sinulo kada je tokom letnjeg jahanja ujutro primetio koliko je zavesa još spušteno.

Ipak, nije doživeo da to vidi u Velikoj Britaniji.

Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.

Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.

Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.

Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu".

Gde se sve koristi?

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, piše Nacionalna geografija.

Većina zemalja koje ga koriste su u Evropi i Severnoj Americi.

Island je izuzetak, pošto je mnogo severnije od cele Evrope i ima ekstremnije varijacije dnevnog svetla i mraka tokom godine, da ne bi imali mnogo koristi od pomeranja sata.

Belorusija, Gruzija i Rusija su, takođe, odabrale da imaju isto vreme i zimi i leti.

Za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno isto tokom cele godine, nema potrebe za ovakvim uštedama.

Tako je i u Arizoni i na Havajima, koje imaju sunca tokom cele godine.

Sve ostale savezne države u Americi pomeraju sat u proleće i jesen.

I za i protiv

Članice EU dobile su 2001. obavezu da uvedu takozvano - letnje vreme, kako bi se trgovina i transport na zajedničkom tržištu nesmetano odvijala i smanjili troškove energije.

Dodatni dnevni sati u letnjem periodu mogli bi da smanje troškove građana na veštačko osvetljenje i omoguće im da slobodno vreme provedu na otvorenom.

Ipak, pokazalo se da su realne uštede energije prilično marginalne.

Smanjenje električne energije nadoknađuje se povećanom upotrebom grejanja ili klimatizacije, a takođe i goriva u vozilu.

Pritom, neki od glavnih trgovinskih partnera EU - poput Kine, Rusije i Turske - ne pomeraju sat.

GZS/BBC




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


letnje vreme

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.560.972 посета
Тренутно на сајту: 255 посетилац(a)