ZATVARATE TERASU ILI PREGRADJUJETE STAN? JEDNA GREŠKA MOŽE SKUPO DA VAS KOŠTA, A INSPEKCIJA DA ZAKUCA NA VRATA

Sve više vlasnika stanova u Srbiji odlučuje se da postojeći stambeni prostor prilagodi svojim potrebama, bilo zatvaranjem terase, bilo pregrađivanjem većih prostorija.

Međutim, ono što na prvi pogled deluje kao jednostavan način da se dobije dodatna soba može se pretvoriti u ozbiljan finansijski i pravni problem ukoliko se radovi izvode bez odgovarajuće dokumentacije.

Pre nego što započnu renoviranje, vlasnici bi trebalo da provere da li su planirane izmene dozvoljene, kakav materijal odgovara njihovim potrebama i koliko će ih celokupan posao koštati.

Posebnu pažnju potrebno je obratiti na zatvaranje terasa, jer takvi zahvati mogu uticati na spoljašnji izgled zgrade, ali i na njenu energetsku efikasnost.

Zatvaranje terase – koliko koštaju PVC i aluminijumska stolarija?

Cena zastakljivanja terase prvenstveno zavisi od materijala, vrste stakla, dimenzija i načina otvaranja prozora.

PVC stolarija često je izbor vlasnika koji žele da terasu pretvore u prostor koji će koristiti tokom cele godine. Zbog dobrih termoizolacionih karakteristika pogodna je za prostorije koje se greju.

Prema okvirnim tržišnim cenama koje prenosi Kurir, zastakljivanje PVC stolarijom košta između 120 i 180 evra po kvadratnom metru.

Aluminijumska stolarija omogućava izradu tanjih profila i većih staklenih površina, ali je u pojedinim varijantama skuplja.

Takozvani hladni aluminijum, koji se uglavnom koristi za zaštitu terasa od padavina i vetra, košta oko 150 evra po kvadratu. Za aluminijumske profile sa termo-prekidom, namenjene prostorima u kojima je važna toplotna izolacija, potrebno je izdvojiti od 200 do više od 250 evra po kvadratnom metru.

Navedene cene su orijentacione i mogu se razlikovati u zavisnosti od proizvođača, kvaliteta materijala i složenosti ugradnje.

Dodatna soba uz pomoć pregradnog zida

Vlasnici koji žele da od velikog dnevnog boravka naprave dve manje prostorije najčešće se odlučuju za gips-kartonske pregrade.

Ovakvi zidovi relativno brzo se postavljaju, a uz odgovarajuću izolaciju mogu obezbediti i određeni nivo zvučne zaštite.

Cena izrade pregradnog zida od gips-kartonskih ploča, sa mineralnom vunom, okvirno se kreće od 25 do 40 evra po kvadratnom metru zida.

Druga mogućnost su staklene pregrade sa aluminijumskim ramovima, koje omogućavaju prolazak prirodne svetlosti i vizuelno otvaraju prostor.

Za takvo rešenje potrebno je izdvojiti približno 150 do 250 evra po kvadratnom metru.

Kada je potrebna dozvola, a kada može da reaguje inspekcija?

Jedno od najvažnijih pitanja prilikom renoviranja jeste da li vlasnik može samostalno da izvodi planirane radove.

Iako je stan u privatnom vlasništvu, određene intervencije mogu uticati na zajedničke delove zgrade, njen izgled ili bezbednost ostalih stanara.

Zatvaranje terase i pripajanje tog prostora stanu mogu zahtevati odgovarajuću tehničku dokumentaciju i odobrenje nadležnog organa, u zavisnosti od vrste i obima radova.

Zbog toga je pre početka radova neophodno proveriti koji postupak propisi predviđaju za konkretan zahvat.

Posebno su osetljive intervencije na nosećim zidovima i drugim konstruktivnim elementima objekta. Njihovo uklanjanje ili probijanje bez stručne procene može ugroziti stabilnost zgrade.

Za takve zahvate potrebno je angažovati odgovarajuće stručnjake i pribaviti dokumentaciju i odobrenja propisana za konkretnu vrstu radova.

S druge strane, postavljanje lakih pregradnih zidova koji ne utiču na konstrukciju objekta može biti jednostavnije sa administrativne strane, ali i tada treba proveriti da li su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Nelegalni radovi mogu doneti dodatne troškove

Ukoliko građevinska inspekcija utvrdi da su radovi izvedeni suprotno propisima, može naložiti odgovarajuće mere, uključujući obustavu radova ili uklanjanje nezakonito izvedenih delova, kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Pored mogućih novčanih kazni, vlasnik se može suočiti i sa troškovima vraćanja prostora u prethodno stanje.

Problemi mogu nastati i prilikom premeštanja kuhinje ili kupatila, naročito ako se radovima menjaju vodovodne i kanalizacione instalacije. Nepravilno izvedeni odvodi mogu izazvati curenje vode i štetu u susednim stanovima.

Zbog svega toga, stručnjaci savetuju da vlasnici pre renoviranja razgovaraju sa projektantom ili drugim odgovarajućim stručnim licem, provere potrebnu dokumentaciju i o planiranim radovima obaveste upravnika stambene zajednice.

Pravovremena priprema može sprečiti da naizgled jednostavno renoviranje preraste u skup problem, naročito kada se radovima menja spoljašnji izgled zgrade ili zadire u njenu konstrukciju.



Glas zapadne Srbije