– Срела се двојица Драгачеваца у Чачку, те један одмах поче причу: „Где си пријатељу мој, велики и драги, откад се нисмо видели? Како си, шта радиш?” А овај одмах узврати: „Дао бих ти, али немам ни динара.”

То је једна у низу истинитих анегдота које смо по природи посла, деценијама путујући горама и доловима чачанског краја, бележили и чекали дан да кроче у јавност, доноси Политика у штампаном издању.

Георгије Добросављевић тачно 52 године био је игуман манастира Благовештење на Каблару а сваког лета, по Петровдану, ту је на седмицу или две долазио патријарх српски Павле, коме је ова светиња постриг. Па Георгије вели:

-Седнемо за трпезу његова светост Павле, владика шабачки Јован Велимировић, иначе синовац Николајев, и Симо, теолог из Студенице. Павле једе рибу, а нас тројица двиску, коју је Јован донео у колима, неко му приложио. Кажем Јовану: „Преосвећени, добро је ово печење”. „Добро, добро” – узврати ми. Опет ја: „Али, тешко се гута, сувопарно је”. На то се, разумевши о каквој игри је реч, укључи патријарх Павле: „Сад ћете ви постати мученици једући то сувопарно печење?” Па дозва монахињу и рече јој: „Меланија, донеси дер им вина”.
                                                        ***
Архимандрит Георгије је имао обичај да у Овчар Бањи седне на воз и оде у Црну Гору, код свог пријатеља Мардарија Шишовића (1919 – 2006), који је четири деценије био настојатељ манастира Режевићи, код Петровца.

-Прича ми, тако, једном Мардарије да је пешачио неким послом и у кршу поред пута видео угинуло магаре. Сврати у прву полицијску станицу и каже шта је спазио, те замоли полицајца не би ли јавио некоме да се то уклони. А полицајац каже: „Попе, јеси ли га опојао?” Мардарије види да овај тера шегу, па му врати мило за драго: „Нисам стигао, морам сам прво да дођем овде у станицу и обавестим његову најближу родбину да се упокојио.”
                                                        ***
Вукашин Спасовић, деценијама професор математике у чачанској Гимназији, спремао се код ћерке у Америку, и чека ред за визу у конзулату САД у Београду. Слуша, хтео не хтео, шта са догађа испред њега, кад је на шалтер доспео чича, Шумадинац. Антерија преко леђа, шајкача на затиоку, а службеница важно пита старину куд се запитио.
- Идем у неки Детроит на свадбу, жени ми се унук.
- А, колико остајете? – растпитује се она, као да је деда неки важан елеменат па ће да направи проблем у САД.
-Шта кол`ко остајем? Па три дана, ваљда знаш кол`ко траје свадба код нас.

                                                         ***
Љубомир Радивојевић Шаја, такође професор математике у Гимназији чачанској, имао је друга Влада Матовића Гарсона који је као мали оболео, и зато многе године провео у заводу Топоница код Ниша. Али, Радивојевић га је често извлачио напоље шаљући телеграме како му је, тобоже, неко у фамилији умро. На једном таквом одсуству Гарсон је испричао Шаји:
„Замисли шта ми је један шалин из Топонице предложио: `Хајде, Владе, да се играмо демонстрација. Ја ћу да идем напред и да узвикујем пароле, а ти буди маса из једне зграде`. Тако почнемо, он узвикује пароле а ја вичем `Доле!` и `Живео!` док ми у једном тренутку није досадило, па га шутнем у стражњицу. Он се окрену и каже: `Ко ме удари?`. `Неко из масе` - рекох ја”.
                                                          ***
За Радивојевића је појам племенитог, праведног и скоромног човека остао др Милан Вукадиновић Џане, који је математику предавао најпре у чачанској Гимназији, а затим на Техничком факултету у овом граду.
„Родитељ са Голије дошао да упозна професора на лошем гласу, јер му син већ десетак пута пада из математике. `Може ли шта да буде од мог сина?` - упита он Џанета, а овај одговори: `Нема проблема, само нека он учи`. Тада родитељ рече: `Па да може да научи ја не бих ни долазио са Голије`”.

                                                        ***
Адвокат из Чачка Чедо Ђорђевић сећа су шта су партизани певали после рата: „Имам капу са два рога и ратујем против Бога, али нећу пртив Христа, јер и он је комуниста.” А четници: „Друже Тито, цвеће наше, опет газда коња јаше, а сирома козу има, и она се одузима”.
                                                       ***
Грешни Милоје Стевановић, чувар нашег и драгачевског староговора, спрема опширан речник завичајних мудролија и слова, па је за глагол „преперушати” дао овакво тумачење:

„Парење петла и кокошке, табање. Ако ти мој пјевац преперуша кокошку, водићеш је на превијање”.

Извор: Политика, Гвозден Оташевић