је избрисана са карте, али не и из сећања породице Камаљевић из села Драгољ подно Рудника, која овај датум и даље слави као крсну славу већ четврт века.
Глава породице Драган Камаљевић каже да и данас славе овај дан иако он више није државни празник.
„Нисам хтео ништа да мењам, овај дан славим са задовољством. Комуниста сам у души, сматрам да су то била лепа времена”, наводи Драган.
Његова супруга Биљана каже да када је дошла у Камаљевиће, славио се Никољдан, међутим пошто се ради о посној слави, која често пада на радни дан, гостију је било слабо.
Драган Камаљевић, фото: Глас западне Србије
„Нисмо оставили Никољдан, само смо узели 29. новембар, пошто је то тада био државни празник, није се радило, па су људи остајали дуже. И сад имамо пуно гостију око 50, два дана славимо“, рекла је Биљана.
Камаљевићи се нису одрекли Никољдана, обележавају га у кругу породице и на црквени начин, како се он и обележава.
„За нас је Тито за памћење и обележавање, јер сам живео у његово верме и по мени он треба да се прогласи за свеца. Шта је све урадио за нашу земљу после рата, колико фабрика саградио. Све данас што имамо он је са народом направио“, истиче Камаљевић, додајући да он Тита од Светог Николе, не би раздвајао.
Глас западне Србије