најбољи пример је општина Пријепоље. Свих 11 листи које су учествовале на локалним изборима за одборнике у Скупштини општине 2020. године, углавном су испоштовале Закон о локалним изборима који предвиђа да међу сваких пет кандидата по редоследу на листи морају бити три припадника једног и два припадника другог пола.
Суанита Челебић одборница у СО Пријепоље, фото: А.Ровчанин
Међутим, седам листи ушло је у скупштину, од којих су три добиле по једно одборничко место. Тако је само 14 жена постало одборница у локалном парламенту, што је испод законске квоте од 40% мање заступљеног пола.
Партије које су добиле по један мандат, (СДА Санџака, ГГ За боље Пријепоље – Лутка, Грађански покрет “За чисто Пријепоље”) нису имале законску обавезу да делегирају жене. Обзиром да је носилац све три листе био мушкарац, јасно је зашто је при конституисању актуелног сазива пријепољског парламента у старту нарушен проценат од минимум 40% заступљености жена.
Али, данас, од 41 одборничког места у пријепољској скупштини, само 11 припада женама. Да ли жене нешто (или можда неко?) удаљава од одборничких фотеља? Милена Јовановић (СПС) једна је од 4 одборнице које су ушле у парламент а касније поднеле оставку на одборничку функцију, како каже, “из личних разлога.”
– Као политички активна млада жена имала сам пуну подршку своје партије која је увидела и препознала у мени вредности и квалитете које поседујем и делегирала ме на место одборнице. Оставку на место одборнице дала сам касније из личних разлога. Било да су на власти или у опозицији, женама је потребно само мало подршке како би се доказале на пољу политике, која је годинама уназад важила за област у којој мушкарци доминирају – каже Милена и додаје да, колико ће жене бити успешне у каријери, колико у породици, а колико у политици јесте нешто на шта једино оне могу утицати.
Смештањем одређеног процента кандидаткиња на изборне листе, по принципу на сваку четврту или пету позицију, формално се поштује али суштински изиграва законска квота, јер ниједну од жена не доводи у изгледну позицију да буде И стварно изабрана на месту одборнице. Најчешће, сваки следећи на листи, након жене је мушкарац И зато су они ти који као први наредни кандидати седају у скупштинску фотељу пошто оне дају оставку.
Изузетак од овог неписаног правила у пријепољској скупштини је листа партије Расима Љајића, где је жену заменила жена.Председник те одборничке групе, Шефкет Шеховић, који још од 2008. године сведочи дешавањима у локалном парламенту, каже да је таква смена последица поштовања законске форме али и истинског настојања да жене буду равноправно заступљене са мушкарцима у њиховим редовима.
-Верујте да су, на крају крајева, жене и одговорније када се прихвате те функције али и савесније раде. Наша одборничка група имала је срећу да се у њеним редовима нађу жене које су истакнуте у области просвете, приватног бизниса и заслужиле су одборничке функције на којима ће се залагати за унапређење неких питања из области њиховог деловања а уједно и за интересе свих грађана наше општине – истиче Шеховић.
Још увек не можемо да се ослободимо неких стереотипа, примера ради, да политика компромитује, стога мислим да је то разлог што жене одустају. Просто, нису спремне да пливају у том муљу, сматра члан Општинског већа Зоран Деспотовић а некадашњи народни посланик.
– Да би се испунила форма на листама, како посланичким тако и одборничким, тешко долазимо до жена које желе на тај начин, кроз политику, да се истакну. Чак и када их анимирамо и оне се нађу на листи и прођу одборнички мандат, поједине жене подносе оставку јер то наводно није за њих, не стижу од обавеза итд. Следећи на листи је мушкарац и тако долази до промена. Некако, традиционално, везани смо уверењем да политика припада мушкарцима и то је оно што у будућности морамо искоренити ако заиста желимо да жене учествују у раду законодавних органа власти – тврди Деспотовић.
Оно што жене заиста могу постићи у парламенту, нарочито у вези “женских питања“ попут социјалне и здравствене застите, образовања и сл, варира од њиховог броја али и од личних компетенција, тврди Суанита Челебић, која је већ четврти мандат одборница у СО Пријепоље.
– Мислим да жене саме морају да се оснаже и добро са собом разграниче да ли су спремне на изазове у реалном свету. Када се осврнем на своје политичке почетке, увиђам да је данас много лакше бити жена у јавном и политичком животу него раније- некада смо се бориле за ту квоту од 30%, па касније од 40% да би себи пре свега обезбедили приступ местима одлучивања. Данас, када имамо обезбеђен приступ, схватамо да квота не значи ништа ако је жена ради реда прихватила неко место на одборничкој листи. Ако се већ прихвата те функције, онда жена мора бити у теми и сходно личним афинитетима дати знање и допринос у функционисању целокупне власти – каже Суанита, која дуже од једне деценије седи у скупштинским клупама.
Она додаје да су све жене које и даље седе у скупштинским клупама веома успешне у приватном животу и цењене у својој средини тако да им квота није била потребна да би се нашле на листи а потом и ушле у скупштину.
– Ако посматрамо оне које су остале у актуелном сазиву пријепољског парламента приметићете да се на месту заменика председника скупштине налази жена и то веома препозната у послу којим се бави. И остале одборнице су у приватном животу веома успешне, налазе се на одговорним функцијама – истиче Челебић која је и сама на челу једне успешне фирме која броји више од 300 радника.
Замена изабраног лица није законски регулисана као обавеза да се лице мање заступљеног пола замењује лицем истог пола па је теоретски могуће замислити ситуацију да се све изабране жене повуку и уступе место својим мушким партијским колегама, што би значило потпуно изигравање квота. Када се та законска празнина комбинује са недостатком воље политичких партија да подрже кандидаткиње, јасно је како настаје парламентарна слика којој тренутно сведочимо не само у Пријепољу, већ готово у свим општинама Златиборског округа.
ГЗС/ПП Медиа
