Увођење новог информационог система најавио је министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, на панел-дискусији "Сива економија - дупли трошак за потрошаче".
Према Љаићевим речима, борба против сиве економије мора бити координисана.

„Упркос перцепцији да је Србија најгора, има земаља у ЕУ које имају лошије резултате, попут Бугарске са 32 одсто сиве економије или Румуније са 30 одсто", рекао је Љајић.

Он је истакао да решавање оваквог проблема изискује пуно труда, рада и јасну политичку вољу, која је најјасније показана 2015. године, када је донета законска регулатива.

„Сива економија никада неће бити у потпуности искорењена, исто као и корупција, али су важни политичка воља и правни механизми", казао је Љајић.

Љајић је додао да је у борби против сиве економије најбитнија ствар друштвена свест и упозорио на то да се црно тржиште преселило на интернет.

„У Скупштини ће се наћи Закон о поштанским услугама који предвиђа да свако ко шаље робу мора да се идентификује, а оператер има право да отвори пакет и види шта је роба ако посумња. Верујем да ће то у великој мери утицати на трговину преко интернета", додао је Љајић, рекавши да је претходне године 1,8 милиона људи у Србији трговало преко интернета.

Помоћница директора Пореске управе Нада Новосел казала је да је сива економија присутна у промету акцизних добара, као што су дуван, алкохол, нафта и кафа, али је и у увозу робе из Кине и Турске.

„Код пољопривреде сиву економију имамо код не евидентирању приноса и исплаћивању на црно", рекла је Нада Новосел.
"Висок степен сиве економије је заступљен тамо где је велики ниво готовине у плаћању - у грађевинарству, здравству, превозу... Најризичнија категорија су "перачи" који се оснују са преварним намерама", рекла је Нада Новосел.

Према њеним речима, Пореска управа у 2018. години поднела је 1.339 кривичних пријава надлежним тужилаштвима, а откривено је 10 милијарди динара утајеног пореза.

ГЗС/Бета