у Гучи освоји трубу. За 40 година саборовања окитио се бројним признањима, али труба је изостала. Да му се жеља коначно испуни, побринули су се новинари, љубитељи Сабора.

„У једном од неформалних разговора, Стојан ми је рекао да му је жао што никада није освојио трубу . Ми новинари дошли смо на идеју да уз подршку пријатеља из Броћића авлије обрадујемо Kрстића и захваљујемо се за енергију коју нам несебично преноси својим умећем свирања”, каже Владимир Илић, новинар Вечерњих Новости.

За четири деценије саборовања, Стојан Kрстић окитио се бројним признањима , али у Гучи никада није освојио оно што је највише желео, трубу.

„Учествујем у Гучи од 1981.године, много сам награда освојио, у Сурдулици, Лесковцу, Врању. У Гучи сам друга труба био два, три пута, признање од Злата јабукa освојио сам 2013. године, а прошле године сам изашао као мајстор трубе. Ипак, никада нисам добио трубу, а њу сам највише желео. Хвала мојој публици, хвала новинарима који су имали слуха за мене, морам три пута пољубити трубу и поручујем да ћу свирати још 100 година “, каже Стојан Kрстић.

Стојану је труба уручена у Броћића авлији, а идеја да се Kрстић награди потекла је на Дринској регати, каже сувласник Мустре Гуче Милош Броћић.

„Трудимо се да покажемо шта је Србија, кроз трубу, српску трпезу, да негујемо трубу и трубаче. Оно што је Србија, то је оно што смо ми, овде су сви дочекани великим срцем”, каже Броћић.
Након уручења поклона на који је чекао пуне четири деценије, Стојан Kрстић је засвирао трубу, са својим оркестром. Емоције које преноси овим лименим инструментом, могу само да се доживе у Гучи.

РИНА