једна од најмањих црквица у Србији, посвећена Светом Илији. До ове светиње, са које се као на длану види пола западне Србије води само једна уска и каменита стаза, међутим и поред тога цркву Илије Громовника на Градини годишње посети неколико хиљада верника. Саграђена је пре неколико векова, а за време турске владавине представљала је једино место у том крају на ком се чувало српство и вера у Бога.
Фото: РИНА
"Србија је робовала под Турцима пет векова, а за све то време наш народ је успео да сачува хришћанство управо молећи се у неприступачним црквама, које су одолевале непријатељској руци. Често се дешавало да хајдуци пред налетима Турука, на рукама и коњима пренесу остатке цркве са једног на друго брдо и управо захваљујући њиховој сналажљивости очувана је вера", изјавила је етнолог Снежана Ашанин за РИНУ.
Црквица Светог Илије малих је димензија, зидови су окречени у бело, а на крову који је направљен од тесаног камена и даље на месту стоји накривљени крст, упркос свим ветровима и громовима. У унутрашњост воде масивна храстова врата, а у ову духовну кућу у исто време могу ући само два верника јер места више нема.
"То што је ова црква изузтено мала, не умањује њену вредност. Њена симболика и значај су изузетно велики и исти као што га имају веће религијске грађевине. Људи су се ту молили Богу за здравље и срећу својих породица у изузетно тешким условима", нагласила је Снежана.
У њој се три пута годишње одржава богослужење на Беле покладе, Илиндан и Ускрсавање краља Крститеља. Када се стрмом стазом стигне до светиње, верници би требало три пута да обићу око цркве, а према народним веровањима онај ко је грешан не би требало да се упусти у ову авантуру, јер може пасти у понор.
У самом подножју црквице налази се археолошка ископина Кула Градина која датира још из 13. века, а представљала је и војно утврђење јер због свог географског положаја није била лак плен непријатељу.
ГЗС/РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.