Voždov Å¡anac od gore otima 


Poslednji februarski dan oblačan i topao sa temperaturom do 20 stepeni              Međunarodni dan retkih bolesti              Todorović: Situacija u Evropi naterala „Viland elektrik“ na povlačenje              Iz čačanskog budžeta - 20 miliona za medije, 6 miliona na VTO, 2 miliona za objekte oštećene u požaru              Zlatibor - Majstori violine sutra u 10 sati otvaraju pršutijadu u Mačkatu             

 
Voždov šanac od gore otima
Trenutno na sajtu: 416       |       Podeli:
04.09.2023 | 0 коментар(а)



Ivanjica - Putokazi na bukovoj dasci, sa natpisom „Karađorđev šanac”, uz put za Čemernicu od



prevoja Anatema, na regionalnom putu Prilike - Kokin Brod, namernike vode do kote 1347 i utvrđenja iz Prvog srpskog ustanka.

Šanac je iznad ivanjičkih sela Preseka i Maskova i puta koji vodi u kotlinu Moravice, veličine 40 x 50 metara, sa bedemom od zemlje, mestima za džebanu, ali i velikim rovom iskopanim okolo.

„Izmakoše mi se dani, ne stigoh da pokosim travu u šancu i posečem breze, ive i jasike što letos izrastoše... Za koji dan će šanac sinuti”, vajka se Ljubiša Aničić (56) iz Preseke, nekadašnji radnik „Puteva”, kao da nas uvodi u primaću sobu gde je neki mali nered.

Očuvan - dubok rov iza šanca

Aničić je stalno na usluzi namernicima, najčešÄ‡e lovcima i planinarima. Kao da je vodič ili kustos, pokazuje im i nedaleko podignut krst i sa belegom bunama i bici na ÄŒemernici 1876. godine, presudnoj u Javorskom ratu, kada je major Mihailo Ilić sa Drugom užičkom brigadom zaustavio prodor Turaka prema ÄŒačku.

„Zamolio sam šumare kada su 1984. godine pošumljavali vis da ne ulaze u šanac, pa su zasadili samo dve smrče. Tri godine kasnije ovde je Ä‘ed Milan, koji je živeo u Engleskoj, kupio imanje pogodno za mašinsku obradu. Kasnije sam podigao kućicu, pa često u ovu vazdušnu banju izlazim. Inače, duže od tri decenije gori ne dam u šanac: čim krene rastinje - potegnem kosjer, kosu, makaze, pa je šanac kao iz davnih vremena kad se ovde okupljali čobani i narod o praznicima”.

Nema planine u Starom Vlahu bez toponima KaraÄ‘orÄ‘ev šanac ili Šanac, Šančevi. Po visovima od Murtenice, ÄŒemernice, Javora i Mučnja, preko Zlatara do Jadovnika i Golije - ova zemljana utvrÄ‘enja i narodna predanja svedoče o KaraÄ‘orÄ‘evom pohodu u Staru Rašku u proleće 1809. godine, kada je voÄ‘a Prvog srpskog ustanka, vodeći najsposobnije vojvode i ličnim prisustvom i bitkama nagovestio namere Srbije: da preseče „veliki bogaz” - carigradski drum za Bosnu i ostvari vezu sa Crnogorcima i Hercegovcima...

Tragovi - beleg bitkama i junacima

Šančevi su prema onovremenoj vojnoj misli i praksi, zavisno od „mesta položenija”, gradili i Srbi i Turci na pogodnom, vojno - strateškom mestu - za borbu, osmatranje, straže, odbranu od upada i udara u pozadinu. Zbog nemara i neznanja turističkih organizacija - šančeva nema na turističkim mapama, niti na info - tablama.

„Niko ne čuje apele za istraživanje?! S druge strane, planina ÄŒemernica je puna znamenitosti, na kilometar odavde je znatno veći Turski šanac, pa u blizini pećina ’sa odžakom’, za nekoliko sati bi buldožer popravio put do Klanca i Kadine stene, raskrsnice puteva za Ivanjicu, Sjenicu i Novu Varoš”, kazuje Ljubiša.

Konačište na visu za namernike

Zapisi

Prve pisane tragove o šančevima ustanika ostavio je pisar starovlaškog vojvode Maksima Raškovića i kasnije berberin knjaza Miloša Obrenovića - Nićifor Ninković u memoarima „Žizniopisanija moja”. Pišući o putu iz Topole „sa 30 bećara u Starovlašku” u proleće 1809. godine, Ninković pominje šančeve na Kosatici i kod Nove Varoši, popravku šanca na Javoru, gradnju dva šanca u Deretinu, te bitku na Kukutnici i čuvanje granice od Turaka.

Apeli za istraživanje

U Zapadnoj Srbiji jedino su neistraženi šančevi na prostoru od Zlatibora do Golije - u opštinama Nova Varoš, Ivanjica, ÄŒajetina i Prijepolje. U Udruženju potomaka ratnika 1912 - 1918. „Vojvoda Petar Bojović” iz Nove Varoši uputili su apele za korake kao što je to u knjizi „Ustanički šančevi na Drini” uradio Valjevac Miloje Nikolić ili Dragica Premović iz Muzeja „Ras” u radu „Materijalna svedočanstva Prvog srpskog ustanka na području Sjenice i Novog Pazara”.

 

Novosti, D. Gagričić / GZS




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


ivanjica cemernica karadjordje sanac cuvanje

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 153.664.572 посета
Тренутно на сајту: 416 посетилац(a)