u Kliničkom centru Kragujevac, a oni su ubeđeni, kako kažu, da im je dete ubila nebriga bolnice prema njoj.
„Teško nam pada, naše dete jeste prebačeno iz Čačka u lošem stanju. Sumnjalo se da je imala moždani udar, a onda su nam u Kragujevcu saopštili da ima dva odvojena tumora najgore oblika i da se pod hitno mora operisati. Prihvatili smo, boreći se detetu za život, a intervencija je izvedena otvaranjem glave. Međutim, sa patologije iz Beograda vratio se rezultat u kojem stoji, kako tvrde, da nema malignih ćelija a onda se ispostavilo da je drugi tumor potpuno isčezao, iako su nam tvrdili da njega ne smeju da diraju, jer je na jako nezgodnom mestu, dok su drugi otklonili. Naša ćerka je bila prilično dobro i pre i posle operacacije i nismo primetili da je u teškom stanju. Situacija se zakomplikovala kada je dobila temperaturu i danima je vegetirala. Zaticali smo je ne presvučenu i ubeđeni smo da je preminula gladna i žedna. Vodu koju smo donosili nije korišćena jer smo obeležavali flašice, plašeći se da li će je neko napojiti. Na kraju nam je saopšteno da ona nije za neurološko odeljenje, već za interno i lekar nam je rekao da će ona biti prebačena tamo”, priča Radiša.

Njegova supruga Danka je očajna i ubeđena da je njena ćerka preminula od nebrige.
„Lekari su odbijai da razgovaraju sa nama, nismo uspeli ni sa kim da pričamo, kao da su beželi od nas. Imali smo jednu vezu koja je krišom ulazila na odeljenje i pojila nam dete. Prilikom poslednje posete kada smo bili kod nje ona je već imala otvorene rane po telu i videli smo da je niko nije presvlačio i kupao, bila je vezana i sumnjamo da ju je neko hranio. Uhvatile su je infekcija urinarnog kanala i klostridija i tako je preminula”, priča očajna majka Danka.

„Sada je sve kasno, ali ovo činimo da skrenemo pažnju javnosti na nebrigu koju mogu doživeti tuđa deca koja zapadnu u ovakvu situaciju. Očajni smo i tražili smo obdukciju ali da to urade stručni lekari u Beogradu, nikako u Kragujevcu. Međutim oni su to bez našeg odobrenja uradili u Kragujevcu, a onda se uključio i tužilac zbog ovog slučaja u kojem je, tvrdimo, naše dete lečeno od tumora a umrlo od infekcije i nebrige, i mora dobiti sudski epilog, jer hoćemo da znamo istinu i kako je naše dete preminulo”, kaže Radiša.

Lela Tomašević 

Inače, Lela Tomašević bila je izuzetan prosvetni radnik i akademski slikar. Predavala je u četiri škole i to u Slatini, Zablaću, Atenici i OŠ „Ratko Mitrović”, a držala je časove i za talentovanu decu u Domu kulture. Njene kolege kažu da je bila izuzetna osoba i jako posvećena deci i svom pozivu. Iza nje su ostali roditelji i dve sestre.

Evo, kako su oni koji su je poznavali pisali o njoj:

-Škola u Zablaću

GZS