OD ULAGANJA DO OZBILJNE ZARADE: BELI LUK JEDNA OD NAJPERSPEKTIVNIJIH KULTURA U SRBIJI

Srbija sve više zavisi od uvoza belog luka, iako domaći proizvođači u ovoj proizvodnji vide veliku razvojnu šansu i mogućnost ozbiljne zarade.

Potražnja za ovom namirnicom iz godine u godinu raste, a stručnjaci ocenjuju da bi upravo beli luk mogao postati jedna od najisplativijih povrtarskih kultura na domaćem tržištu.

 

Prema dostupnim podacima, u Srbiji se godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, ali to nije dovoljno da podmiri potrebe domaćeg tržišta. Zbog toga se čak 70 odsto potrošnje nadoknađuje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije.

 

Beli luk se trenutno uzgaja na oko 1.300 hektara širom Srbije, a prinosi variraju u zavisnosti od sorte, kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike. Prosečni prinosi kreću se od osam do 15 tona po hektaru, što ovu proizvodnju čini veoma zanimljivom za poljoprivrednike koji žele sigurniji i profitabilniji posao.

 

Stručnjaci ističu da beli luk ima više prednosti u odnosu na pojedine druge povrtarske kulture. Relativno je otporan na bolesti i štetočine, uspeva na gotovo svim tipovima zemljišta, a proizvođačima dodatno odgovara mogućnost jesenje i prolećne sadnje, odnosno dve proizvodne sezone tokom godine.

 

Sve veći broj domaćih poljoprivrednika upravo zbog toga razmatra prelazak na ovu proizvodnju, naročito imajući u vidu da tržište već godinama pokazuje stabilnu tražnju za kvalitetnim domaćim belim lukom.

 

Iako početna ulaganja nisu mala i po hektaru iznose oko 5.000 evra, računica pokazuje da zarada može biti višestruko veća. U godinama sa dobrim prinosima i povoljnom tržišnom cenom, prihodi proizvođača dostižu između 25.000 i 30.000 evra po hektaru.

 

Poljoprivredni stručnjaci ocenjuju da upravo zbog toga proizvodnja belog luka predstavlja ozbiljnu poslovnu priliku za nova gazdinstva, ali i mogućnost da Srbija u narednom periodu smanji zavisnost od uvoza ove tražene namirnice.



Glas zapadne Srbije