i on je svetao primer dogovora i poštovanja u porodici kada je u pitanju deoba.

Slavoljub je sa svojim bratom i porodicom išao putem poštovanja i dogovora, te danas služi mnogima kao primer da dogovor kuću gradi, kako se u narodu od davnina i govori.

„Kod mene u porodici je sve išlo jednostavno i dogovorom, dogovor za stolom smo automatski na sudu samo overavali. Naša zvanična viza bila je „Ako sam nešto više uzeo, uzeo sam od brata, ili, ako sam nešto dao, dao sam bratu”, dakle, nikakva svađa i rasprava nisu dolazile u obzir. Sve fino, kulturno I dana danas svi koji smo se podelili, od mojih starih dedova, svi smo u kontaktu I rado pričamo o zajednici kako je to nekada bilo”, rekao je Slavoljub.

On je istakao da se oduvek znalo ko je starešina i glava kuće.

„To je u našoj porodici bio deda Milan, koji e 1887. Godište, moja majka kad se udala bila je 17. Član u porodici, a ja sam rođen kao najmlađi 19. Član. Potom se stekao uslov 1961. Godine da se deda Milan I deda Leko podele. Oni su se dogovorili, a kada smo prevozili stvari oni su bili u „lepim” godinama I tada su obojica plakali. Mi smo, zatim živceli sa stricem u kući u zajednici, a mi smo se posle 1973. Godine sa stric se dogovorio sa ocem, šta kome pripada, u sudu su samo potpisivali”, istakao je Slavoljub.

U Slavoljubovoj porodici nije bilo trzavica kada je deoba imovine u pitanju I može se reći da su njegovi preci, zapravo, tugovali kada je dolazilo do razdvajanja i deobe, dok se danas ljudi kad se razdvajaju ili dele imovinu raduju.

„Ima pojedinih parodic gde su se svđali oko zemlje, kod nas je to, u principu bilo normalno I išlo nekim laganim tokom, uz postizanje dogovora, bez problema. Nasledsvo je nasledstvo, time se i ponosimo”, zaključio je Slavoljub.

Dakle, srećna je ona porodica, koja sve postiže dogovorom i zlata vredna je je ona stara narodna da dogovor kuću gradi i ovo je pravi primer kako ostavinski postupak može biti jednostavan, sud pozove, porodica potpiše.

GZS

Uključenje emitovano u emisiji „Jutro” na Prvoj televiziji: