Међаши времена - 1809, па 1876. и 1943. година.
Код Карађорђевог шанца на планини Чемерници 6. септембра у 11 сати освештаће се крст и спомен-обележје учесницима буна и ратова у два минула века у Старом Влаху и одржати народни вашар.
Исправљање неправде - акцијаши из моравичког краја
О међашима времена на старовлашкој планини сведочиће мермерна плоча на камену крај крста. Потомцима за сећање и обнављање памћења биће запис да је шанац подигнут 1809. године, а да је 23. августа 1876. године на Чемерници Српска војска добила најзначајнију битку против Турака у Јаворском рату. На белегу крај шанца уписаће се и да је је ђенерал Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини, боравио на Чемерници у лето 1943. године.
– Спомен-обележјем исправљамо неправде према прецима и готово заборављеним значајним датумима прошлости. Карађорђев шанац није истражен, као и остали на овом простору, а нити обележен. Ето, годинама се обележава Калипољска битка и пораз, а нико не спомиње бој на Чемерници. Равногорски покрет у Ивањици и потомци ратника ослободилачких ратова покренули су акцију и, уз помоић пријатеља, прилозима и радом подижу белег – каже Срећко Поповић из Ивањице.
Вождов шанац налази се на коти 1.346, у селу Маскова (општина Ивањица), на 2,5 километра од асфалтног пута на Анатеми и раскрсници за Штитково, на регионалном путу Кокин Брод - Мочиоци - Прилике.
Земљано утврђење и народно предање чувају успомену на Карађорђев поход у Стару Рашку, када је вођа Првог српског устанка личним приусуством и биткама наговестио намере Србије: да пресече „велики богаз“ - цариградски друм за Босну и споји се са „браћом Црногорцима“.
Смрче на бедему земљаног утврђења (Фото: Љ. Аничић)
Чувар Вождовог шанца већ четири деценије је Љубиша Аничић из села Пресеке. Најпре је 1984. године одвратио шумаре од пошумљавања шанца, па су оморике никле само на ободу ровова, а онда је годинама крчио растиње унутар утврђења, тамо где се распознају места за топове и џебану. У договору са Туристичком организацијом Ивањице, даровао је земљиште крај шанца за спомен-обележје.
Јунаци са Чемернице
Бранећи један од последњих бедема пред налетом Турака у долину Моравице 23. августа 1876. године у боју су се храброшћу и војничким умећем истакли мајор Михаило Илић, командант Ужичке бригаде друге класе, Јеврем Вукосављевић, командант Ариљског и Сима Петровић, комадант Карановачког батаљона. Ова победа видала је ране тешког пораза у Калипољској бици на почетку лета.
ГЗС/Златар инфо
