Вичи били су добар роштиљ и испијање по кафанама. До скоро, а од скоро, главна тема и место састајања је полигон у дворишту ОШ „Марко Пајић“. Она народна „Тражи и даће ти се“, обистинила се.

Време као свако српско време. Ничег на претек. И крњетак креде, иметак. Само златне деце не мањка, чувене по гомилању успеха. У свему је пресудно било умешно руковођење челнице школе Снежане Јоксимовић. Она као прва у низу својих претходника којој се посрећило да ђацима Основне школе „Марко Пајић“ и омладини села Вича преда на коришћење полигон а све у име здравог и радосног одрастања.

„Захваљујем се Општини Лучани, заменику председника општине Миливоју Доловићу, директору ЈП Драгачево путеви Милији Миленковићу, представницима МЗ Вича Ратку Главоњићу и Дејану Главоњићу. Велику захвалност дугујемо, донаторима, бившим ђацима наше школе, сада успешним привредницима Владу Страњанчевићу, Раду Ковачевићу и Раду Милекићу.

Ученици су скоро после две деценије добили свој простор где ће моћи да вежбају, да се безбедно баве спортом и правилно развијају. Сви знамо значај наставе физичког васпитања за здравље деце, промовисање здравих стилова живота и спорта. Реконструкцијом већ дотрајалог терена наша школа добила је модерно вишенаменско игралиште за мали фудбал, кошарку и одбојку. Ученици су веома срећни и задовољни одличним условима да се баве спортом и рекреацијом“, рекла је директорка школе Снежана Јоксимовић.

Срдачно је овај подухват испратио и истакнути прегледач драгачевског спорта, председник ФК Горушица, Младен Луковић, уједно и радник ове школе. Његов осећај за важност развоја спортских навика код деце још од малих ногу, допринео је беспрекорно остварење свих појединости и како каже: „Изградњом терена за мале спортове оживео је како спортски, тако и друштвени живот нашег малог места. Лепо је видети пун полигон деце и одраслих људи како се баве спортом. После дуже паузе, организован је и турнир у малом фудбалу, где су се надметали професионални фудбалери из Чачка, Ужица, Ивањице и других места...“

Једина школа у општини која нема салу за физичко сада има полигон достојан детета. Руку на срце, колико је патика подерано и завоја за повређене руке, ноге и носеве потрошено, пола би се полигона платило.

Боље икад него никад. И сада кад с пута који води од Гуче према Каони баците поглед на устрепталу вичку варошицу, запапће вам за око сребрнкастомрко сиви полигон приљубљен уз зелену боју школе.

Глас западне Србије