VOJVODINA IMA TISU, SAVU I SRPSKO MORE

Vojvodina ima zemlju. Ima Tisu. Ima Savu. Ima naše srpsko more — Dunav. A naš seljak i dalje gleda u nebo i čeka kada će pasti kiša. Ovako Bogoljub Karić počinje svoj autorski tekst

To mora da se promeni.

Naš cilj je da srpskom domaćinu obezbedimo ono što najrazvijenije poljoprivredne zemlje odavno imaju — savremene sisteme za navodnjavanje, uključujući sistem „kap po kap“. Ne sme proizvodnja hrane u 21. veku da zavisi od toga hoće li pasti kiša.

Hoću Vojvodinu koja proizvodi, prerađuje, pakuje, brendira i izvozi gotov proizvod. Moj cilj je da Vojvodina stvara najmanje 100 milijardi evra godišnje kroz poljoprivredu, preradu i gotove proizvode.

Pogledajte samo Hrvatsku. Ona od stranih turista godišnje ostvaruje više od 15 milijardi evra. A gde su Nemačka, Austrija, Italija i ostala evropska tržišta?

Pre više od 20 godina govorio sam: Srbija ne treba da uvozi salatu koju može da proizvede svaka naša domaćica. Srbija treba da izvozi salatu! Nazvao sam je figurativno „Bogoljubova salata“. A posle više od 20 godina mi i dalje uvozimo ono što možemo sami da proizvedemo.

Zato sam danas u Novom Sadu.

 

Ja mogu da dovedem stotine proizvođača najsavremenijih fabrika za preradu hrane. Fabrika 21. veka, sa najnovijom tehnologijom i veštačkom inteligencijom.

Naš paradajz, paprika, voće, žitarice, meso i drugi proizvodi ne treba da napuštaju Srbiju kao jeftina sirovina. Treba da izlaze kao gotov proizvod sa srpskim brendom — SRBIJA ORGANIK.

To podiže cenu. To stvara bogatog seljaka. To otvara fabrike i nova radna mesta.

Ne treba da prodajemo živu stoku i da drugi zarađuju na preradi. Prerada mora da se vrati našim ljudima. Najveći deo zarade mora da ostane u Srbiji.

Mi smo Pupinova i Teslina deca. Imamo znanje, talenat i pamet. Novak Đoković i Nikola Jokić pokazuju da čovek iz Srbije može da bude najbolji na svetu. Zašto onda srpski poljoprivrednik i srpska hrana ne bi bili svetski šampioni?

Svim strankama koje učestvuju na izborima želim uspeh. Neka pred građane izađu sa konkretnim programima i projektima. Neka kažu: koju fabriku mogu da dovedu, šta mogu da proizvedu, šta mogu da izvezu i koliko novih radnih mesta mogu da stvore.

A građani neka gledaju biografije, znanje, iskustvo i dokazane rezultate kandidata. Po tome treba da biramo ljude koji će voditi Srbiju.