у року од два сата изјаснили о 34 тачке до сада најобимнијег дневног реда у овом сазиву.
Одлука о буџету за 2018. годину била је кључни документ који је СО Прибој морала да донесе на овом заседању и око ког се очекивала најжустрија полемика и питања. На опште изненађење опозициони одборници имали су свега једну пријављену дискусију по питању Одлуке о буџету, који је након петнаестоминутне дискусије и усвојен са 31 гласом за, три против и једним уздржаним.
Образлажући предлог Одлуке о буџету за 2018. годину, председник општине Прибој Лазар Рвовић истако је да овај кључни документ није ни развојни ни социјални како то данас сви воле да кажу, већ реалан и сачињен на бази чињенице да Прибој има један од најмањих буџета у Републици Србији и он износи 1, 084.876.664 динара.
“Узимајући у обзир чињеницу да након исплате обавеза које локалној самоуправи налаже Закон, остане свега 250 до 300 милиона динара које може да самостално распореди. Општина Прибој већ годинама своје инвестиције базира на доброј сарадњу са Владом Србије која је само у случају УППР-а за ФАП ослободила 100 милиона евра за овај субјект, док је у пројектима са ресорним Министарствима и Канцеларијом за јавна улагања урађено гро инвестиционих пројеката”, додао је Рвовић.
Најављујући за следећу годину наставак те сарадње, Рвовић је предочио план у коме ће се у првој половини године инвестирати у градско језгро и спортску инфраструктуру као део организационих припрема за 55.јубиларне МОСИ којима ће Прибој бити домаћин у јулу, а за другу половину године предвиђен је наставак радова на сеоском подручију кроз јачање путне инфраструктуре.
За разлику од вишедневних расправа о Буџету у другим општинама и градовима западне Србије, малобојна прибојска опозиција је имала пријављену само једну дискусију и питање одборника коалиције ДСС - Двери, где је након добијеног одговора од стране предлагача, до краја седнице без дискусије пратила усвајање преосталих 30 тачака.
Председник прибојског ДСС-а Вујадин Радовић, изнео је критике на „ неопростиво мала издвајања за пољопривреду којој је од буџетта од 1.084,876,664, припало свега 12.900,000 динара, нарочито ако се зна да је због пропасти индустрије Прибој постао град пензионера и пољопривредника а у последње време и малинарска општина са све већим бројем засада малине“.
Одговарајући на примедбе о буџету за пољопривреду, председник Рвовић се сложио да се у наредним годинама морају изнаћи начини за увећање ових средстава, додајући да је ово само један од видљивих видова опредељених средстава, коме треба додати око 12 милиона динара уложених у атарске путеве на сеоском подручју као и чињеницу да је општина Прибој једина у Србији која је своје пољопривреднике ослободила плаћања пореза на пољопривредно и шумско земљиште као вид директне финансијске помоћи.
Након расправе о Буџету за 2018. прибојски одборници су након излагања директора, усвојили планова рада и статутарне промене свих прибојских јавних предузећа и организација чији је оснивач локална самоуправа. Усвојен је и сет одлука и правила везан за функционисње стамбено пословних јединица на територији општине Прибој као и Кадровски план општинске управе и Кодекс понашања службеника и намештеника општине Прибој у 2018. години.
Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.