налази се једна од најстаријих махала на овим просторима – село Хисарџик. Овуда је некада пролазио један од најважнијих караванских путева јер се царском џадом ишло до Дубровника или Стамбола. Данас, ово село једва да броји неколико стотина душа, а у џамији која се налази испод српског средњовековеног утврђења Милешевца, чува се најстарији Куран, писан руком, на Балкану.
Џамија у Хисарџику, фото: ГЗС
„То је изузетно редак примерак такве књиге на овим просторима. Сачуван је у целости, димензија је 40 пута 30 центиметара и тежи пет килограма. Писан је изузетним стилом који се не може видети ни у једној другој књизи,”, рекао је главни имам ИЗ у Пријепољу, Надир еф. Дацић.
Дуго се мислило да је овај Куран стар око три века, међутим у Народној библиотеци у Београду закључено је да је напсиан пре четири стотине година.
„Због значајних оштећења Куран је 2005. године послат Народној библиотеци у Београду где је извршено истраживање. Конзервиран и заштићен враћен је у Хисарџик, и испред њега се верници моле и служиће и будућим поколењима. Овакав редак рукопис значајан је део баштине Бошњака у Србији и на Балкану”, казао ефендија Дацић.
Надир еф. Дацић, фото: ГЗС
Претпоставља се да је џамија у овом селу подигнута у 16. веку, недавно је реконстрисана али је задржала свој аутентичан облик, а у њој се молитва обавља само петком.
Џума у хисарџичкој џамији, фото: ГЗС
У непосредној близини џамије у Хисарџику, налази се и манастир Милешева, у коме се налази фреска Белог анђела чувена по својој лепоти не само код нас већ и у свету.
„Чињеница да на овако малом простору опстаје једно поред другог потврђује да је управо, мултикултуралност и различитост у вери, а опет заједнички суживот два народа потврђује да је управо богатство овог краја у различитости”, закључио је ефендија Дацић и додао да је уораво то разлог све чешћих посета бројних посетилаца овом крају.
Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.