налази се једна од најстаријих махала на овим просторима – село Хисарџик. Овуда је некада пролазио један од најважнијих караванских путева јер се царском џадом ишло до Дубровника или Стамбола. Данас, ово село једва да броји неколико стотина душа, а у џамији која се налази испод српског средњовековеног утврђења Милешевца, чува се најстарији Куран, писан руком, на Балкану.
Џамија у Хисарџику, фото: ГЗС
„То је изузетно редак примерак такве књиге на овим просторима. Сачуван је у целости, димензија је 40 пута 30 центиметара и тежи пет килограма. Писан је изузетним стилом који се не може видети ни у једној другој књизи,”, рекао је главни имам ИЗ у Пријепољу, Надир еф. Дацић.
Дуго се мислило да је овај Куран стар око три века, међутим у Народној библиотеци у Београду закључено је да је напсиан пре четири стотине година.
„Због значајних оштећења Куран је 2005. године послат Народној библиотеци у Београду где је извршено истраживање. Конзервиран и заштићен враћен је у Хисарџик, и испред њега се верници моле и служиће и будућим поколењима. Овакав редак рукопис значајан је део баштине Бошњака у Србији и на Балкану”, казао ефендија Дацић.
Надир еф. Дацић, фото: ГЗС
Претпоставља се да је џамија у овом селу подигнута у 16. веку, недавно је реконстрисана али је задржала свој аутентичан облик, а у њој се молитва обавља само петком.
Џума у хисарџичкој џамији, фото: ГЗС
У непосредној близини џамије у Хисарџику, налази се и манастир Милешева, у коме се налази фреска Белог анђела чувена по својој лепоти не само код нас већ и у свету.
„Чињеница да на овако малом простору опстаје једно поред другог потврђује да је управо, мултикултуралност и различитост у вери, а опет заједнички суживот два народа потврђује да је управо богатство овог краја у различитости”, закључио је ефендија Дацић и додао да је уораво то разлог све чешћих посета бројних посетилаца овом крају.
Глас западне Србије
